Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

„Најгоре тек долази“: Шта све открива извештај о клими на 4.000 страна

CC BY 2.0 / Flickr / World Meteorological Organization / Невреме
Невреме - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2021
Пратите нас
Несташица воде, егзодус, неухрањеност, изумирање врста... Живот на Земљи какав познајемо неизбежно ће се преобразити климатским променама када деца рођена 2021. године буду имала 30 година или чак и раније, упозоравају Уједињене нације у извештају у који је имао увид АФП.
Нацрт извештаја, који су написале стотине научника при Међународном панелу за климатске промене (ИПЦЦ), меродавном на том подручју, осцилира између апокалиптичног тона и наде која се пружа људима да промене своју судбину тренутним и драстичним мерама. 
Јадранско море - Sputnik Србија, 1920, 22.06.2021
Јадранско море полако постаје бара: Упозорење хрватског биолога /видео/
Свеобухватни извештај о процени на 4.000 страница много је алармантнији од претходног из 2014. Иако се његови главни закључци неће променити, службено ће бити објављен тек у фебруару 2022. године, након што га консензусом одобри 195 држава чланица.

Разорни учинци загревања постаће болно опипљиви и пре 2050. године

Без обзира на стопу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, разорни учинци загревања на природу и човечанство убрзаће се и постаће болно опипљиви и пре 2050. године.
„Живот на Земљи може да се опорави од великих климатских промена еволуцијом у нове врсте и стварањем нових екосистема“, напомиње технички сажетак на 137 страница.
Међу најважнијим закључцима је спуштање прага преко ког се загревање може сматрати прихватљивим. Потписивањем Париског споразума 2015. године свет се обавезао да ограничи глобално загревање "знатно испод 2 степена Целзијусова".

„Најгоре тек долази“

ИПЦЦ процењује да би прекорачење од 1,5 степени већ могло „поступно да доведе до озбиљних последица, а понекад и неповратно“.
„Најгоре тек долази, с много више последица на живот наше деце и наших унука него на наш“, тврди ИПЦЦ.
Клима се већ променила. Иако је пораст просечних температура од средине 19. века досегао 1,1 степен, учинци су озбиљни и биће све снажнији, чак и ако се смање емисије угљен-диоксида.
За неке животиње и биљке може бити чак и прекасно.
„Чак и при повећању од 1,5 степени, животни услови ће се променити толики да одређени организми неће моћи да се прилагоде“, истиче се у извештају.
У свим системима производње хране повећавају се нагли губици, наводи се и указује на климатске опасности као на главни покретач.
Међутим, човечанство у овој фази није „наоружано“ да би се суочило са извесним погоршањем ситуације.
„Тренутни ниво прилагодљивости није довољан да би се одговорило на будуће климатске ризике“, упозорава ИПЦЦ. 
Вируси - Sputnik Србија, 1920, 07.06.2021
Упозорење светских вирусолога: Почело време пандемија, мултирезистентне клице — највећа претња

Глад, поплаве, миграције...

Чак и уз ограничавајући пораст температуре од 2 степена, још 80 милиона људи биће доведено до глади до 2050. године, 130 милиона би могло да падне у крајње сиромаштво у року од десет година, а стотине милиона становника приобалних градова биће угрожени чешћим поплавама узрокованим порастом нивоа мора, што ће заузврат довести до значајних миграција, а милиони људи остаће без приступа води.
У тексту се такође наглашава опасност од каскадних учинака. Поједине регионе (Источни Бразил, Југоисточна Азија, Средња Кина) могле би да погоде три или четири истовремене временске непогоде или чак и више: врућина, суша, циклони, ​​пожари, поплаве, болести које преносе комарци...

„Потребна је радикална трансформација“

Упркос алармантним закључцима, извештај пружа ноту наде. Човечанство још увек може да усмери своју судбину према бољој будућности.
„Потребна нам је радикална трансформација процеса и понашања на свим нивоима: појединци, заједнице, фирме, институције и влада“, тврди се у извештају.
„Морамо редефинисати свој начин живота и потрошњу“, истакнуто је у извештају, пренео је портал Индекс.
О томе шта се ради, посебно у Србији, да ли и колико каснимо, шта мора да се промени да би животна средина заиста била приоритет и слушају ли политичари стручњаке погледајте у емисији „Енергија Спутњика“ - Јелица Путниковић разговарала је са доцентом др Владимиром Павићевићем, са Катедре за инжењерство заштите животне средине на Технолошко-металуршком факултету у Београду.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала