Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Чврста рука од које неки већ страхују: Ко је заправо нови лидер Ирана кога на Западу зову „џелат“

© AP Photo / Ebrahim NorooziНовоизабрани председник Ирана Ебрахим Раиси
Новоизабрани председник Ирана Ебрахим Раиси - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2021
Пратите нас
Нови ирански председник, фаворит такозване тврде струје Ебрахим Раиси одмах се нашао на мети Запада због некадашњег погубљења политичких противника. Аналитичари сматрају да га је на власт довела управо америчка политика максималног притиска, али и да ће „чврста рука“ убрзати преговоре о повратку Споразума о иранским нуклеарним активностима.
Никада претерано јавно експониран Ебрахим Раиси већ деценијама је на руководећим правосудним функцијама, што је била и његова најважнија квалификација да се попне на највиши положај у Иранској Исламској Републици.
Први пут за председника се кандидовао 2017. године у име конзервативног Фронта народних снага исламске револуције. Иако ће главну реч у држави и даље водити врховни верски поглавар, сама чињеница да је Раиси одмах по избору добио јаке критике Запада, а посебно из Израела, много говори о његовој улози у решавању питања важних за будућност земље.

Мета оптужби са Запада

Новинар и дипломата Драган Бисенић за Спутњик објашњава да је нови председник Ирана био једна од најважнијих фигура правосуђа, због тога га на Западу и оптужују за учешће у масовним погубљењима политичких противника 1988. године.
„Заправо се мисли на сасвим одређену политичку организацију ’Муџахедин ал калк‘, која је тада била наоружана од стране Ирака и на сваки начин потпомогнута Садамом Хусеином. Међутим, тај упад наоружаних бораца ове групе у Иран завршио се неуспешно. Сви су заробљени, а многи од њих осуђени на смрт. Раисију управо ту чињеницу пребацују организације које се баве људским правима, али и израелски премијер Нафтали Бенет, који га је пре неки дан назвао џелатом, управо због овог догађаја“, каже Бисенић.
Он додаје да је и сам председник Ирана у свом првом обраћању медијима говорио о својој улози у догађајима из 1988. године, истакао да је био поносан што је као тужилац бранио људска права, сигурности и благостање људи, где год је служио.
Коментаришући чињеницу да Запад Раисија сматра припадником такозване тврде линије, наш саговорник каже да његов избор на место шефа државе не може преко океана да се посматра истим очима као у самом Ирану.
„Оно што Запад оцењује као тврду линију, то је заправо једна група људи која настоји да што верније тумачи изворне принципе исламске револуције и имама Хомеинија. У том смислу, са иранског становишта, он заправо важи за припадника принципијелне групације. Сам Раиси је рекао да ће успоставити власт без корупције, власт која ће донети благодет иранском народу. У том смислу, перцепција која постоји у Ирану свакако се разликује од перцепције Запада“, истиче Бисенић.
Поједини аналитичари сматрају да је управо третман који је Иран последњих година имао од Америке као последицу дао долазак на власт такозване чврсте руке. Бисенић се слаже са овом констатацијом.
„Може се рећи да је на неки начин Трампова ’политика максималног притиска‘ довела до тако чврстог одговора са иранске стране, зато што су умерењачке снаге окупљене око председника Роханија могле да се увере сваким даном да њихова подршка постаје све мања и мања, а да се одговорност за такво стање тражи у њиховој попустљивости, спремности да се преговара са Западом, као што је био случај са министром иностраних послова Зарифом, коме је то јавно замерено у бројним приликама од стране конзервативне групације, али и Израела“, каже он.
© AP Photo / VAHID SALEMIНуклеарни споразум
Нуклеарни споразум - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Нуклеарни споразум
Нови председник је обећао да ће спасити Нуклеарни споразум

Судбина нуклеарног споразума

Упитан како ће се избор новог председника, коме је успео други покушај да дође на ту функцију, одразити на преговоре о Иранском нуклеарном споразуму, Драган Бисенић је оптимиста.
Он подсећа да је нови председник обећао да ће спасити споразум како би осигурао ослобађање од америчких санкција, које су нанеле велику штету иранској економији.
„Он је одбацио било каква ограничења за иранске ракетне капацитете и повезивање Нуклеарног програма са ракетним питањима. Истовремено, управо је јуче постигнут споразум на преговорима у Бечу који су почели 12. јуна о уклањању свих санкција за сектор осигурања и бродарства, које је увео Доналд Трамп. Новим споразум предвиђа укидање око 1.050 санкција из Трампове ере. Такође је договорено укидање неких санкција појединцима који су најближе повезани са врховним вођом Хамнеијем“, каже Бисенић и додаје да је важна и чињеница да је са листе санкција скинуто и неколико иранских компанија.
Иако је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен изјавио да још постоје нуклеарне обавезе које Иран мора да испуни, с обзиром на избор новог председника и досадашњи резултат преговора у Бечу, наш саговорник сматра да се ситуација креће у правцу поновног укључивања САД у овај споразум и скидања санкција Ирану, што ће имати велики утицај не само на ту земљу, већ на цео Блиски исток.
Нови председник Ирана Ебрахим Раиси изјавио је да ће сви преговори који гарантују национални интерес Ирана бити подржани, али да то не значи да ће Иран учествовати у преговорима ради преговора, већ да Сједињене Државе имају обавезу да укину све санкције уведене тој земљи.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала