Зашто свемир изгледа црно

Погледајте на ноћно небо или пронађите слике свемира на интернету, па ћете видети исто: мастиљаву, бесконачну црнину свемира, испресецану светлим звездама, планетама или свемирским летелицама. Зашто свемир није живописан попут плавог дневног неба на Земљи? Изненађујуће, одговор нема много везе са недостатком светлости.

„Помислили бисте да с обзиром да у нашој галаксији постоје милијарде звезда, милијарде галаксија у универзуму и други објекти, попут планета који одражавају светлост – да кад ноћу погледамо у небо треба да буде изузетно светло.Али уместо тога, заправо је заиста мрак“, наводи студент постдипломског студија астрономије и астрофизике на Калифорнијском универзитету Тенли Хачинсон-Смит.

Хачинсон-Смит је објаснио да се ова контрадикција, која је у физичким и астрономским круговима позната као Олберсов парадокс, може објаснити теоријом просторно-временског ширења – идејом да „пошто се наш универзум шири брже од брзине светлости, светлост из далеких галаксија се можда истеже и претвара у инфрацрвене таласе, микроталасе и радио-таласе, које наше људско око не може да открије“. И зато што их није могуће видети голим оком, чине се тамним.

Миранда Апфел, која је апсолвент астрономије и астрофизике слаже се и додаје: „Звезде дају светлост у свим бојама, чак и бојама које нису видљиве људском оку, попут ултраљубичастог или инфрацрвеног“, рекла је за „Лајв сајенс“. „Кад бисмо могли да видимо микроталасе, сав простор би заблистао.“ Апфелова је рекла да је то зато што космичка микроталасна позадина – светлосна енергија Великог праска коју су расејали протони и електрони током постанка раног универзума – и даље испуњава сав простор.

Још један разлог због којег се међузвездани и међупланетарни простор чине мрачним је тај што је свемир готово савршен вакуум. Подсетимо се да је Земљино небо плаво, јер молекули који чине атмосферу, укључујући азот и кисеоник, расипају пуно таласних дужина видљиве компоненте светло плаве и љубичасте таласе од Сунца у свим правцима, укључујући и правац ка нашим очима. Међутим, у недостатку материје, светлост путује праволинијски од свог извора до пријемника. Будући да је свемир готово савршени вакуум – што значи да има изузетно мало честица – у простору између звезда и планета практично нема ничега што би распршило светлост на наше очи. А кад светлост не допире до очију, видимо црно.

Упркос томе, студија из 2021. године у часопису „Астрофизикал џурнал“ сугерише да свемир можда није тако црн како су научници првобитно мислили. Кроз НАСА-ину мисију „Њу Хорајзонс“ до Плутона и Којперовог појаса, истраживачи су могли да виде свемир без мешања светлости са Земље или Сунца. Тим је прочистио слике снимљене свемирском летелицом и одузео сву светлост познатим звездама, Млечном путу и могућим галаксијама, као и сву светлост која је могла процурити из чудеса камере. Открили су да је позадинско светло свемира и даље било двоструко светлије него што се предвиђало.

Прочитајте и:

• Сигнал из свемира трајао је само пола секунде и узбунио је цео свет
• Научници разоткрили вечну тајну: Сада тачно знамо колико је тајанствене силе изнад нас
• Експеримент који мења физику: Да ли су научници на прагу открића пете силе /видео/