Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Шта ће бити са Кфором на Косову ако УН повуче све мировњаке

© Flickr / 7th Army Joint MultinationНемачка војска на Косову КФОР
Немачка војска на Косову КФОР - Sputnik Србија, 1920, 30.06.2021
Пратите нас
Ако Генерална скупштина УН не буде усагласила предлог новог буџета за финансирање мировних мисија широм света које су под њеном заставом, може доћи до њихових повлачења. Да ли би се у том случају и мировна војна мисија Кфор повукла са Косова и Метохије?
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији из Евроазијског форума, сматра да, што се тиче мисије Кфор, ствари могу бити управо обрнуте, односно, да се контингент на Косову заправо појача, а не смањи.

Мисију Кфора штите НАТО и Америка

„Што се тиче Кфора и његовог опстанка, буџетирање неће бити под знаком питања. У будућности се може преиспитати смањење, али пре бих типовао на увећање контингента који борави на Косову и Метохији. Разлог је јасан. Тај простор још није решен по мерилима Запада, Србија још није присиљена да призна тзв. независно Косово. Ти неиспуњени геостратешки циљеви Америке и НАТО-а и даље ће тежити да искористе механизам УН преко ове мировне мисије да се ’легитимно‘ позиционирају на тлу Србије“, сматра наш саговорник.
Ковач не искључује могућност ни да се у датом тренутку део контингената који буду повучени из других делова света, по потреби нађу на Косову и Метохији под мандатом Кфора. Он сматра да западне земље сада мере које су од тих операција у свету њима од геостратешког значаја, а које не, и тиме ће се руководити и када је њихово гашење у питању.

Запад чува важне геостратешке мисије

„Верујем да овај проблем везан за доношење буџета у УН за мировне операције има шири политички контекст у погледу преиспитивања операција које су од интереса за водеће земље света, које иначе и највише пара уплаћују у тај буџет“, сматра Ковач.
Војнополитички коментатор Владе Радуловић подсећа да мисија Кфора, иако је под мандатом УН, различита од осталих мировних мисија УН јер је реализована кроз НАТО и зато има другачији концепт од „класичних“ мировних мисија. С друге стране, сагласан је да се, на неки начин, концепт састава Кфора ипак мења.
„Тренд смањења снага у оквиру Кфора постоји и то траје већ неколико година, а све је присутнији тренд да земље региона повећавају своје контингенте и своје учешће на конто неких других које се смањују. У склопу тога треба посматрати и будуће преузимање главног команданта Кфора који ће по по први пут бити из Мађарске“, каже Радуловић.

Мења се састав мисије Кфора

И Радуловић верује да ако се деси да не буде усвојен буџет у УН за мировне мисије, то неће утицати на мисију Кфора.
„Тај простор који се прави одласком западних војника из Кфора заправо користе државе из региона, шаљући на сопствени захтев своје војнике у ову мисију“, појашњава Радуловић.
Он подсећа да је међу првима Хрватска то урадила јачањем свог контингента на Косову и Метохији у оквиру мисије Кфор.
„Хрвати сада повећавају свој контингент на 150 војника. То им је ваљда неки маркетиншки или политички трик да се шаховница вијори на српској територији“, напомиње Радуловић. 
Радуловић сумња да би Хрвати сачували Србе ако би дошло до неког инцидента, јер су више пута рекли да су са Албанцима „браћа по оружју“ и узда се у мађарско вођење, јер са њима имамо добру комуникацију.
Из УН је саопштено да је за наредних годину дана за мировне мисије потребно око шест милијарди долара и да ако се тај новац не сакупи, у првој тури ће бити повучено 12 мировних мисија углавном са Блиског истока и из Африке.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала