Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Годишњица Брегалничке битке: Ноћ кад је нападом Бугара почео Други балкански рат

© Wikipedia / Самсон ЧерновТранспорт рањеника после битке са Бугарима на Брегалници
Транспорт рањеника после битке са Бугарима на Брегалници - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2021
Пратите нас
Изненадним ноћним нападом бугарске Четврте армије на српске положаје, 30. јуна 1913. године почела је Брегалничка битка којом је изазван Други балкански рат.
По завршетку Првог балканског рата, дипломате из Србије и Бугарске нису могле да се договоре око поделе освојених територија.
Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије, а Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана од стране Аустроугарске, није хтела да сачека решење руског цара. Не чекајући одговор, Бугарска је пре 108 година, без најаве, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Тако је само месец дана након формалног завршетка Првог балканског рата започео и Други.
Брегалничка битка се водила од 30. јуна до 9. јула (од 17. до 25. јуна по старом календару) 1913. године. Простор на коме се одвијала битка, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.
У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4. армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем би потукле српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске реке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.
Тензије су куљале, те је и Србија је имала план за битку који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по његовом одбијању, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, није се знало време бугарског напада, због чега је Брегалничка битка била изненадна.
Бугари су у почетним фазама битке имали предност изненадног напада и бројчану надмоћ, али су њихови генерали учинили стратешку грешку. У ишчекивању интервенције западних сила и жељи да заузму што више територије, бугарска војска развлачи своје трупе и након одлучног српског отпора и противнапада трпе пораз.
Ради својих територијалних претензија, Бугаре нападају Грци, а затим и Турци, који у борби враћају део изгубљених територија, да би румунски напад на незаштићену бугарску позадину привео крају Други балкански рат, преноси „Национална географија“.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала