Шаховница са првим белим пољем: Хрватски предлог за нови изглед кованице евра /фото/

CC BY 3.0 / Wikipedia/Nikolai Karaneschev / Кров католичке цркве Светог Марка у Загребу
Кров католичке цркве Светог Марка у Загребу - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2021
Пратите нас
Хрватска ће добити своју кованицу евра, баш као и друге државе ЕУ, а међу пет предложених мотива, за које ће гласати грађани, је и шаховница. Тај предлог илустрован је сликом шаховнице са цркве Светог Марка у Загребу, чије је прво поље беле боје, уместо црвене како је на званичном грбу Хрватске.
Пет предлога за хрватску кованицу евра, поред шаховнице, су и мапа Хрватске, Дубровник, куна и глагољица. Грађани ће моћи да гласају за те предлоге на сајту euro.hr, али и да додају шести мотив. Гласови грађана биће консултативне природе, а коначну одлуку донеће Комисија за новац, пише Јутарњи лист.
Комисија би одабрала три мотива, који ће бити распоређени на појединим апоенима кованица евра.
 
© Фото : euro.hr/PrintscreenШаховница са првим белим пољем хрватски предлог за хрватску кованицу евра
Шаховница са првим белим пољем хрватски предлог за хрватску кованицу евра - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Шаховница са првим белим пољем хрватски предлог за хрватску кованицу евра
Потом следи конкурс за ликовно решење одабраних мотива, а онда би они били прослеђени Европској комисији.
 
Пет предлога који су ушли у коначан избор Комисије за новац одабрани су међу 41 мотива из историјске и културне баштине Хрватске, а занимљиво је да је на шестом месту био лик Николе Тесле, који је замало ушао у финале.
Лука Модрић прославља гол Хрватске против Шкотске - Sputnik Србија, 1920, 29.06.2021
Хрватски фудбалери носили дрес са усташком шаховницом
Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је да је амбиција да Хрватска буде спремна за увођење евра 1. јануара 2023. године.
Шаховница са белим почетним пољем је историјски грб Хрватске, а наизменично је био у употреби са грбом чије је прво поље црвено. Међутим, како је, заједно са латиничним словом У био грб такозване Независне Државе Хрватске, квислиншке и злочиначке творевине из Другог светског рата, његова употреба постала је спорна.
Грб на крову цркве Светог Марка у Загребу добио је данашњи изглед крајем 19. века, када је ова католичка светиња темељно реконструисана, наводи се на званичном сајту Загребачке надбискупије. Реконструкцију је водио Херман Боле, аустроугарски архитекта француско-немачког порекла, који је радио у данашњој Хрватској и деловима Србије који су тада били у Аустроугарској монархији. На крову цркве су глазираним црепом направљени грбови града Загреба и „Тројединог хрватског краљевства“ (Хрватске, Далмације и Славоније).
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала