Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

На Балкану свако свакоме вук како у ЕУ не би ушао – нико

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуЛого Европске уније на седишту Европског парламента у Бриселу
Лого Европске уније на седишту Европског парламента у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 02.07.2021
Пратите нас
Ако бисмо анализирали односе балканских држава у светлу придруживања Европској унији, са лакоћом, без много удубљивања у проблем, могли бисмо да закључимо да се ради о свету у коме је свако свакоме вук – као у Хобсовом „Левијатану“ – свако игра против свакога и свако свакоме подмеће ногу.
Поједине чланице ЕУ покушавају да, мимо свих принципа и стандарда, користе механизме Уније за уцењивање балканских земаља на њиховом европском путу, а примери за то су Северна Македонија и Србија. Пошто од политике проширења за сада нема ништа, она се користи у сврху остваривања геополитичких интереса Запада.

Битка на Балкану не служи проширењу

Тако Бугарска константно спотиче Северну Македонију на њеном европском путу да је жртва коју је Скопље морало да плати у виду одрицања од дела националног идентитета (јер како бисмо другачије могли да назовемо пристанак на промену имена државе) постала готово бесмислена. Такође, међубалканске трзавице користе се као адути у доказивању да државе овог региона нису, како је то недавно холандски премијер Макс Руте рекао за Мађарску, дорасле за чланство у ЕУ.
Све то би можда било и у реду, јер несугласице међу државама су нормалне и не постоји историјски период када их није било, да не постоји осећај да су оне наметнуте – да неко тим сукобима управља са даљине, као у луткарском позоришту; да је то начин да се балканске државе држе даље од чланства у ЕУ, у које се истовремено сви, од Брисела, преко Париза и Берлина, до Рима и Беча (па чак и Вашингтона и Лондона) куну.
Последњи у низу услова, додуше оних незваничних (али где је граница између званичних и незваничних услова за пријем у ЕУ?) јесте услов хрватског председника Зорана Милановића да Србија треба да се определи за кога је, за Русију или ЕУ.
Полазна основа за сваку анализу, према речима бившег југословенског дипломате Зорана Миливојевића је да је политика проширења ЕУ тренутно у другом плану, а да све што се догађа везано за процес придруживања има две димензије. Једна је геополитичка, зато што је тренутни западни интерес да се наш регион угради у западну сферу геополитичког и геостратешког утицаја. Друга димензија подразумева, како Миливојевић каже, интересну повезаност Уније за поједине државе.
„Ту нам је свакако у првом плану пример Северне Македоније и Бугарске, али, у последње време и пример Србије и Хрватске. Дакле, потпуно је јасно да неке чланице ЕУ, мимо свих принципа и стандарда покушавају да користе механизме и елементе за условљавање и за уцењивање потенцијалних кандидата и држава кандидата“, објашњава Миливојевић.

Западни центри моћи раде мимо интереса балканских држава

Проблем је у томе што у свему постоји подршка западних центара моћи, додаје наш саговорник – понашање појединих земаља чланица, према његовом мишљењу, није њихов аутономни избор. Оне се не би тако понашале да немају ширу подршку са запада, а та је подршка у функцији притисака – у случају Србије, директних, због геополитичких и геостратешких интереса.
„То што председник Милановић помиње Русију, то је интерес и НАТО. Према томе, он то не помиње као специфичан интерес Хрватске, он само даје до знања да ће Хрватска уцењивати и користити механизме, али оно што произилази из тих ставова, то је да се ради о геополитичком интересу на ширем плану, који је производ и недавних састанака и договора за време прве посете Бајдена Европи“, наглашава Миливојевић.
За геополитичке интересе није везано само питање Русије, већ и питање геноцида из чега се види да приоритети нису у проширењу Уније, већ у нечем другом, истиче он.
Сви потези који се повлаче и све теме које су на дневном реду пре свега су засновани на геополитичким интересима, а не на интересима проширења ЕУ и интересима балканских земаља да, у неком тренутку постану чланице Уније, закључује Миливојевић.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала