Естонски председнички кандидат тражи од Русије да „врати територије“

Конгрес Конзервативне народне партије Естоније одобрио је кандидатуру за председника на наредним изборима бившег председника парламента Хена Пилуаса, који се противи споразуму о граници са Русијом и захтева повратак наводно „анексираних територија“.

Како је саопштила партија, у свом говору на конгресу Пилуас се поново успротивио ратификацији пограничног споразума са Русијом, наводећи да су на снази и Тартуски мировни споразум закључен пре 101 годину и државна граница назначена у њему.

„Нема никакве потребе ни разлога да се легитимизује злочиначка окупација Печора и територија изван Нарве“, рекао је Пилуас. Он је тренутно шеф парламентарне фракције партије, а од 4. априла 2019. до 18. марта 2021. налазио се на месту председавајућег парламента.

Према Тартуском споразуму, који су Совјетска Русија и Естонија потписале 1920. године, део Лењинградске и Псковске области додељен је овој балтичкој земљи (данашњи Печорски рејон Псковске области) и територије са десне обале Нарве (територије данашње Лењинградске области). Ове територије враћене су РСФСР 1944. године.

Између Естоније и Русије не постоји законска граница. Споразум о граници прво је потписан 2005. године. Током спровођења поступка ратификације, Талин је једнострано у одговарајући закон уврстио преамбулу која садржи референце на Тартуски мировни споразум из 1920. године, који је изгубио правну снагу. Москва је ово оценила као могућност да се у будућности износе територијалне претензије према Русији, па је Русија повукла потпис на споразуму.

Председнички избори у Естонији биће одржани од 10. августа до 29. септембра. Прво ће парламент покушати да изабере шефа државе. Ако не успе, тада ће бити сазван изборни колегијум који укључује 208 људи (107 представника локалних самоуправа и 101 посланик у парламенту).   

Прочитајте још:

• Естонија се и даље нада да ће добити две руске области
• Естонија изразила територијалне претензије према Русији