Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Само нуклеарно: Од „Форда нуклеона“ до строго поверљиве „Волге атома“

CC BY-SA 2.0 / Insomnia Cured Here / 1962 Ford Seattle-ite XXI1962 Форд сијетлајт XXI
1962 Форд сијетлајт XXI - Sputnik Србија, 1920, 06.07.2021
Пратите нас
Откриће нуклеарне фисије 1938. године и стварање првог атомског реактора на свету 1942. године инспирисали су научнике, инжењере и ауторе научне фантастике да понуде различите концепте о томе како се нова чудотворна енергија може искористити.
Четрдесетих и педесетих година прошлог века амерички писац и биохемичар рођен у Русији Исак Асимов написао је своју чувену серију „Фондација“, епску научно-фантастичну сагу у којој нуклеарна енергија постаје критеријум за напредак и успех друштва. Ту нуклеарна енергија игра пресудну улогу у транспорту, идеологији, трговини, одвраћању и спољној политици галактичких заједница. После Другог светског рата, инжењери широм света покупили су пелцер од научно-фантастичних романописаца како би пројектовали нуклеарне електране, бродове на нуклеарни погон, подморнице, авионе, па чак и нуклеарне аутомобиле.

Ауто на мали нуклеарни погонски мотор

Амерички произвођач аутомобила „Форд“ је 1958. године смислио концепт аутомобила „Форд нуклеон“, којим је требало да има погон на нуклеарни реактор упарен са мотором у задњем делу возила. Почетком педесетих година нуклеарни погонски мотор те врсте покренуо је „Наутилус“, прву подморницу на нуклеарни погон на свету, коју је изградила компанија „Вестингхаус корпорејшен“. Међутим, било је немогуће угурати реактор те величине у аутомобил, па је одлучено да ће пројекат заживети након што буде изумљен мали нуклеарни погонски мотор.
Да би заштитили возача и путнике од зрачења, „Фордови“ инжењери су дизајнирали затворену хемисферну капсулу. Сматрало се да ће „нуклеон“ имати домет 8.000 км. Постигавши домет, власник „нуклеона“ једноставно би заменио стари реактор новим и наставио да експлоатише свој чудесни аутомобил.

Француски сан на нуклеарни погон

Још један концептуални аутомобил предложила је француска компанија „Арбел“. Почетком педесетих година прошлог века они су осмислили хибридно бензин-електрично возило звано „Арбел“, али врло брзо су отишли корак даље, представљајући нуклеарни прототип „Арбел симетрик“ на салону аутомобила у Женеви марта 1958. године.
„Француском аутомобилу будућности није потребан резервоар за бензин“, писао је „Попјулар механикс“ јуна 1958. године. „Познати аутомобил из снова, назван ’арбел‘, производи сопствену електричну енергију мотором постављеним позади. Четири одвојена електромотора, по један на сваком точку, омогућавају вожњу и елиминишу потребу за мењачем или диференцијалом. Шасија је направљена од робусне цеви која се, пошто је шупља, користи као резервоар за гориво. Иако само сан, речено је да је аутомобил био лако прилагодљив на нуклеарну енергију“.
Француски дизајнери рекли су да ће „Арбел симетрик“ напајати „Генестатом“, нуклеарни термички генератор снаге 40 КВ који користи радиоактивне кертриџе од нуклеарног отпада. Међутим, Јелисејска палата тада није подржала ту идеју.
Истовремено, друга француска аутомобилска компанија „Симка“ - коју је у новембру 1934. основао „Фијат“ - представила је свој властити концепт аутомобила на атомски погон назван „Симка фулгур“ на ауто-салону у Женеви 1959. године. Поред атомског мотора, „фулгур“ је требало да садржи управљање гласом, радарско вођење и користио је само два точка.

Најскривенији атомски концептни аутомобил свог времена

Корпорација „Стадебејкер-пакрад“ одржала је корак са својим конкурентима откривајући „Стадебејкер пакрад астрал“ у уметничком центру Саут бенд 1958. године. Верује се да је то најскривенији атомски концептни аутомобил свог времена. Требало је да има један точак на којем ће се аутомобил уравнотежити и имати способност да лебде изнад воде. Чини се да је машта дизајнера била неограничена јер је речено да возило користи „заштитну енергетску завесу“ да штити путнике од зрачења.
Четири године касније, грчко-амерички индустријски дизајнер Алекс Тремулис демонстрирао је своје умотворину, „Форд сијетл-ит XXI“ на нуклеарни погон, посебно дизајниран као реквизит за светски сајам у Сијетлу 1962. године. „Форд сијетл-ит“ са шест точкова имао је много футуристичких технологија које су се од тада претвориле у стварност, и то: рачунарску навигацију, мапирање, аутоматске информационе системе и погон на сва четири точка.

Прича о најтајнијој „Волги“

У међувремену, с друге стране Гвоздене завесе, совјетски инжењери пратили су напредак својих западних вршњака. Непотврђена прича каже да је 1958. године други секретар совјетске амбасаде у Вашингтону видео „форд нуклеон“ на индустријској изложби. Задивљен „Фордовим“ изумом, своје идеје је поделио са тадашњим совјетским лидером Никитом Хрушчовом који је одмах наредио развој совјетског аналога атомског аутомобила. Очигледно је да је пројекат био строго поверљив.
На крају су 1965. године совјетски дизајнери представили прототип „Волге атома“ заснован на ГАЗ-21 „Волга“, коју је у то време производила „Горки ауто фабрика“. Прича каже да је „Волга атом“ имао четвороцилиндрични мотор који је користио обогаћени уранијум 235 и да је чак успешно тестиран у руском граду Североморску. Међутим, с обзиром на то да не постоје документовани докази који поткрепљују ове тврдње, ово је највероватније мит.
Ипак, СССР је успео да нуклеарни реактор стави „на точкове“. Средином ‘50-их совјетски произвођачи дизајнирали су ТЕС-3, преносну електричну станицу са гусеницом, која је тежила 310 тона и имала преко 37 килограма уранијума. Међутим, пројекат је угашен 1961. Совјети су ‘80-их изградили мобилну електрану „Памир-630Д“ која се састојала од гасно хлађеног реактора (76,5 тона), гасно-турбинског погона (76 тона), две управљачке јединице јединице (2x20 тона) и помоћне јединице (20 тона). Читав систем требало је да се стави на транспортне платформе и да се вози тракторима. Овај пројекат је такође забрањен након чернобилске катастрофе.
Ипак, сан о производњи аутомобила на нуклеарни погон није мртав јер се наставља тренд стварања мањих, сигурнијих и модуларних нуклеарних реактора. Независни дизајнер Лорен Кулесус 2009. је понудио идејни пројекат „Кадилак ворлд торијум фјуел“. Идеја је била да се уместо уранијума користи торијум, слабо радиоактивни метални хемијски елемент. Заиста, не постоје ограничења онога што неко може постићи, осим ограничења која поставља сопствена машти. Стога не можемо искључити могућност да прави аутомобил на нуклеарни погон једног дана крене на пут.
Прочитајте и:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала