Опасна идеја: Сребреница може постати дистрикт ако тако „пресуди“ високи представник

© Flickr / sundeviljeffГрафит Сребреница
Графит Сребреница - Sputnik Србија, 1920, 07.07.2021
Пратите нас
Изузимање Сребренице из састава Републике Српске и додела тој општини статуса дистрикта променом изборног закона било би озбиљан политички потрес који би могао да ескалира у велики проблем. Иако измена закона није могућа без сагласности РС, високи представник би такав закон могао да наметне, каже политички аналитичар из Бањалуке Војислав Савић.
Идеја о Сребреници као дистрикту није нова, а поново је актуализована од стране организације „Моја адреса је Сребреница“ после пресуде Ратку Младићу у Хашком трибуналу и Резолуције о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку, усвојене у сребреничкој Скупштини општине почетком јула.

Дистрикт је токсична идеја Сарајева

Политички аналитичар Војислав Савић уверен је да нико у Српској неће пристати на Сребреницу као дистрикт, а како каже, са изменом и допуном изборног закона мора да се сложи и РС као ентитет.
„Захтев за Сребреницу као дистрикт је тежња која у сарајевској јавности постоји већ дуго и коју стално намећу, а за коју нема никаквог утемељења у реалности. Нити је могуће извести тако нешто без сагласности РС. Без РС је немогуће извршити и територијалну реорганизацију БиХ, а они сада хоће да искористе иницијативу за измену промене изборног закона како би углавили свој интерес“, каже Савић за Спутњик. 
Међутим, једини ко може да без сагласности РС донесе одлуку о промени изборног закона који би Сребреници омогућио да постане дистрикт је — високи представник.
Високи представник сам може да наметне изборни закон који би омогућио да Сребреница постане дистрикт. Али, шта ако РС одбије да примени тај наметнути закон и организује самостално изборе? У том случају улазимо у озбиљну кризу функционисања БиХ која није виђена од рата“, упозорава наш саговорник. 
Савић ипак сматра да високи представник не може баш тако лако данас да било шта наметне као што је то рађено у ранијим годинама, када је политичка клима била другачија.

Отварање Пандорине кутије

„Данас имамо стабилну ситуацију и ако високи представник покуша да наметне закон, направиће огроман проблем и отвориће ’Пандорину кутију‘ у БиХ, за коју се не зна како би се затворила“, напомиње Савић.
Дистрикт је, како објашњава наш саговорник, изоловани политички ентитет који има своју аутономију, много већу него што то имају градови и општине.
„Сребреница би, у тој варијанти, била по моделу дистрикта Брчко. Имала би своју владу, министарства, посебан буџет, аутономију у образовању и у другим сегментима. Дистрикт је, у ствари, више налик ентитету. Изузимањем Сребренице из РС, Српска не би била само оштећена, већ би на својој територији имала аутономију са огромном снагом која би постепено раширила отровни утицај сарајевске политике“, уверен је Савић.
Дистрикт има и свог супервизора, додаје он — у Брчком је то странац, а у случају Сребренице захтев је да та општина буде под јурисдикцијом Сарајева.
Саговорник Спутњика такође наглашава да би то била деструктивна и токсична идеја за политички живот у БиХ. С друге стране, уверен је да кад би се то десило, јавност у РС би веома бурно реаговала.
„Таква промена би била сигуран пут за јачање бошњачког утицаја и њихових националистичких лидера, а генерално веома погубна ствар за Србе, али и за цело становништво Сребренице, јер би то изазвало дестабилизацију и политизацију Сребренице, која никоме не би донела ништа добро“, напомиње он.

Идеја потекла од Бакира

Ипак, како истиче Савић, ако се високи представник не умеша, постоје механизми који то могу да спрече.
„Постоји ентитетски вето у Представничком дому Парламентарне скупштине и национални вето у Дому народа. То су два начина на који може да се заустави ова одлука, а опет, ако све прође, постоји вето члана Председништва БиХ“, објашњава он.
Иначе, идеја о Сребреници као дистрикту потекла је од Бакира Изетбеговића још 2007. године, а у јавност је лансирана 2012. преко преживелих жртава злочина у Сребреници, са захтевом да та општина буде дистрикт под јурисдикцијом државе БиХ. Свој захтев су засновали на пресудама Хашког суда у процесу против генерала Радислава Крстића и других официра бивше Војске Републике Српске (ВРС).
Преживеле жртве злочина у Сребреници сматрају да јурисдикција Републике Српске „институционално не одговара“ јер је Српска, како тврде, одговорна за злочине почињене у јулу 1995. године. С друге стране, Изетбеговићев захтев да Сребреница добије посебан статус, српска страна сматра „грубим кршењем Дејтонског мировног споразума“, али и заузимањем преговарачке позиције за предстојеће измене Устава БиХ. У РС кажу да је Сребреница у уставном поретку и територијалној организацији РС и да ова иницијатива крши Устав БиХ.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала