Бакирова министарка: Да ли Бисерa Турковић води спољну политику СДА или БиХ

Потези министарке спољних послова БиХ Бисере Турковић су продукт националистичке политике СДА а она се понаша као да је лични министар спољних послова Бакира Изетбеговића, каже за Спутњик политиколог Анђелко Козомора поводом више самовољних одлука шефа дипломатије БиХ.

Последњи у низу потеза које је Бисера Турковић повукла без одобрења њој надређених институција је захтев да 11. јул, дан комеморације поводом злочина у Сребреници, буде проглашен даном жалости у БИХ, а да заставе на институцијама и амбасадама БиХ буду тог дана спуштене на пола копља. Председник Председништва БиХ Милорад Додик је тим поводом амбасадоре БиХ из Републике Српске позвао да то не чине.

Реализатор спољне политике СДА 

Анђелко Козомора каже да је Бисера Турковић превара Изетбеговића у преговорима који су се својевремено водили око формирање Савета министра, те да она самоиницијативно поступа на шта је више пута указивао и председник Председништва БиХ из редова Срба Милорад Додик.

„Она дакле ради шта хоће јер јој то омогућује позиција коју јој је обезбедио Бакир Изетбеговић. У БиХ спољну политику води Председништво БиХ, а Министарство иностраних послова је помоћни орган ове институције и извршилац налога које добије од Председништва. Међутим, Бисера Турковић нити контактира Председништво, нити га слуша, нити подноси извештаје,“ објашњава наш саговорник.

Козомара констатује да, међутим, нема механизма којим може да се одговори на самовољне потезе министарке Турковић, нити начина да се захтева њена смена, осим да то учини онај ко ју је поставио, што се неће десити, тако да је извесно да ће овакво њено понашање трајати све док траје и мандат овог сазива Савета министара.

Ни чланови СДА је не желе

„Ниједан министар не може да се смени, ничији, ако га не смени предлагач. Дакле, њу може само да смени СДА, то јест, Бакир Изетбеговић. Иначе, њено понашање се више не допада ни многим кадровима у СДА, а у прилог томе иде чињеница да је Денис Звиздић, један од најзначајнијих кадрова те странке, приликом напуштања странке као разлог, између осталог навео и политику Бисере Турковић, њено солирање и њен начин вођења спољне политике које би требало да буде у име сва три народа у БиХ,“ додаје Козомара.

Према његовим речима, захтев Турковићеве да заставе буду 11. јула спуштене на пола копља није нов с њене стране јер је то тражила и прошле године.

„С том разликом што је овога пута Милорад Додик наредио српским амбасадорима да то не смеју да ураде. БиХ није земља само Бошњака и да само они имају право на дан жалости јер су и остала два народа имали жртве рата које су масовније од сребреничких. Само у Сарајеву је убијено пет и по хиљада Срба и то нико не обележава. То чак не дозвољавају ни у Добровољачкој улици, или у Силосу, једном од логора за Србе у Сарајеву,“ напомиње наш саговорник.

Сви спорни потези Бисере Турковић

Козомара упозорава да се оваквом једностраном политиком  шаље се јасна порука Србима и Хрватима а то је да је да је БиХ држава искључиво Бошњака.

„То значи да само један народ има право на жртве и да само један народ може да води спољну политику. Таква политика сигурно не може опоравити БиХ која је на издисају,“ закључује наш саговорник.

Подсећања ради, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик упутио је у јуну писмо амбасадору Естоније, која председава у СБ УН, како би га упознао са чињеницом да министарка спољних послова Бисера Турковић нема овлашћење да се обрати на седници овог тела УН, на којој је једна од тема била и оставка високог представника Валентина Инцка. Бисера Турковић намеравала је и да припреми изложбу о Сребреници у седишту УН у Њујорку, такође без сагласности Председништва БиХ.

Међу спорне потезе министарке Бисере Турковић спада и онај из јануара 2021. године када је, након што је Суд БиХ утврдио да је бивши командант бошњачке армије Сакиб Махмуљин крив за ратне злочине и зверства одреда „Ел муџахид“ под његовом командом, осудила пресуду и величала Махмуљина.

У извештају Владе Републике Српске упућене СБ Уједињених нација, наведено је и да Турковићева наставља да следи спољну политику СДА, уместо БиХ, где се као пример наводи да је у јануару 2021. године Турковићева изашла из оквира своје надлежности и послала дипломатску ноту Хрватској као одговор на најаву Загреба да ће прогласити искључив економски појас Јадрану, наводећи да су тиме угрожена права БиХ.