Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

„Лублински троугао“ за борбу против „руског света“

© Sputnik / Стрингер / Уђи у фото-галеријуВишенационални батаљон НАТО-а у Пољској
Вишенационални батаљон НАТО-а у Пољској - Sputnik Србија, 1920, 09.07.2021
Пратите нас
„Лублински троугао“, који чине Украјина, Литванија и Пољска, представља антируски савез и геополитички пројекат Варшаве, чији је један од главних циљева — супротстављање Русији, што показују и најаве украјинског минисаар спољних послова Дмитрија Кулебе да би тај „троугао“ могао да постане алтернатива руском свету у региону.
Аналитичари указују да је „Лублински троугао“ још један геополитички пројекат Пољске који се, у већој или мањој мери, враћа идеји прве Државне заједнице Пољске и Литваније — средњовековне Пољске као империје од мора до мора. Стручњаци објашњавају да формат „Лублинског троугла“ заправо обједињује контуре територија које су раније биле део Пољско-литванске државне заједнице, а ту недостаје само Белорусија, коју су земље-учеснице окружиле са три стране.
Очигледно је да руско питање заузима готово централно место у овом неформалном савезу, а главни циљ Пољске, Украјине и Литваније је супротстављање и обуздавање Русије.
„’Лублински троугао’ је, рекао бих, групна прича. Ty су се заиста окупили озлоглашени русофоби који су преузели власт у Пољској, Литванији и Украјини, али не и народи тих земаља. Тамо има веома много људи који себе сматрају делом руске цивилизације, јер они одлично знају историју. Тако да се са Кулебом можемо само саосећати“, каже за Спутњик Јуриј Кот, политиколог, лидер покрета руских Украјинаца "Парус", публициста и аутор књиге "Украјинци, ми смо Руси!" .

Кују планове против Русије

Последњи преговори шефова дипломатија Украјине, Пољске и Литваније одржани су у Виљнусу на маргинама 4. Међународне конференције о реформама у Украјини, где је утврђена мапа пута за даљу сарадњу, потписана Декларацију о европском наслеђу и заједничким вредностима и усвојен заједнички акциони план за сузбијање дезинформација.
Мапа пута дефинише главна поља сарадње „Лублинског троугла“, укључујући одбрану, безбедност, енергију и трговину, а направљен је план и о одржавању самита на највишем нивоу.
Други документ - Декларација о европском наслеђу - признаје Устав Филипа Орлика као саставни део заједничког културног и правног наслеђа Украјине, Литваније и Пољске. Украјинско Министарство спољних послова је истакло да је тај документ утицао на формирање „европског идентитета“ Украјинаца, Литванаца и Пољака.
Осим тога, Декларација коју су потписале три земље укључује и „европску перспективу“ Украјине и осуђује „руску агресију“, као и „привремену окупацију украјинских територија и деструктивне акције Русије у Црном мору“, а такође изражава подршку украјинском пројекту „Кримска платформа“ , који има за циљ да помогне Украјини да „врати“ Крим у састав Украјине.
Украјински шеф дипломатије Дмитриј Кулеба је рекао да су Литванија и Пољска у овој декларацији потврдиле да ће уложити све напоре да Украјина постане чланица НАТО-а и ЕУ, да ће подржати „Кримску платформу“ и осудити „руску агресију“ на Украјину.
Што се тиче акционог плана, он предвиђа припрему редовних извештаја и развој механизма за заједнички одговор на руске „дестабилизујуће кампање“, а такође и размену искуства за сузбијање хибридних претњи.
Према Кулебиним речима, све три државе – учеснице „Лублинског троугла“ имају „јединствено искуство“ у супротстављању „руским дезинформацијама“ и истакао је да се формат „троугла“ може посматрати као алтернатива руском свету.
Московски политичари истичу да у реалности „Лублински троугао“ није алтернатива руском свету, већ алтернатива „европској будућности“ коју је заговарао украјински „Евромајдан“ 2014. године. Чланица комитета Државне думе за међународне послове Елена Панина је рекла да у том сценарију Украјина није„ велика европска држава “, већ вазал и економски прилепак периферних земаља Источне Европе.
Она сматра да се Украјина сада враћа у положај у којем је била пре устанка Богдана Хмељницког, хетмана запорошких козака у Украјини, који је предводио је побуну против магната Пољско-литванске уније од 1648. до 1654. године с циљем да ослобађања Украјине од пољско-литванске, да би на крају та борба резултирала уједињењем са Русијом.
Руски политиколози деле мишљење Панине, подсећајући истовремено да је полонизација проузроковала многе трагедије у украјинском друштву. Осврћући се на Кулебине најаве о супротстављању руском свету, експерти објашњавају да се ту заправо ради о одрицању од своје историје и суштине, чак и од историјског концепта који је усвојила украјинска држава да Украјина потиче од Кијевске Русије.
Сада се уместо руског света региону предлаже пољски свет, јер Пољска себе види као водећу државу, а Украјину као централну карику своје сфере утицаја у региону.

Рачунају на „Лублински квадрат“ и Белорусију

Истовремено, учесници „троугла“ рачунају на то да ће им се у будућности прикључити и Белорусија, с обзиром да је јануара ове године белоруска опозиционарка Светлана Тихановска чак учествовала на заседању „Лублинског троугла“. Чак је и Кулеба раније говорио о жељама да се демократска Белорусија придружи и претвори„ Лублински троугао“ у „Лублински квадрат“, али је на крају констатовао да још није дошло време за то.
Покушаји да прикључе и Белорусију до сада нису дали резултате, јер је белоруско друштво одлучно да се интегрише са Русијом, а експерти су уверени да се то неће догодити ни у будућности. Штавише, они сумњају и да ће „Лублински троугао“ опстати, с обзиром да постоје снажна противречја између земаља-учесница.
„По ко зна који пут се овај „троугао“ окупља против руског народа и они само провоцирају једни друге. То је већ традиција: свакакве фигуре долазе с надом да ће успети да нас освоје, униште, али безуспешно. Што би се рекло, до следећег „троугла“. Белоруски народ такве попут Кулебе не може да поднесе и не жели да их види. Мислим да тамо нису ни чули његове речи“, сматра Кот.
„Лублински троугао“ је створен прошлог лета у пољском граду Лублину, месту где је 1. јула 1569. године потписан акт „Лублинска унија“ између Краљевине Пољске и Велике Кнежевине Литваније, који је касније довео до довео до формирања Државне заједнице Пољске и Литваније, а која је постојала до 1795. године и заузимала територије данашње Пољске, Литваније, Украјине и Белорусије.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала