Шта је позадина посете која иритира елиту у Сарајеву, али не и Бањалуку

Посета хрватског председника Зорана Милановића БиХ јача везе између Срба и Хрвата, а порука је да бошњачка елита више нема широк маневарски простор за кршење Дејтонског споразума. Уместо да буду иритирани Милановићевим изјавама, бошњачки политичари би требало да се врате поштовању устава. Та посета иритира Сарајево, али не и Бањалуку.

Овако посету хрватског председника Зорана Милановића коментарише Милан Ситарски из мостарског Института за друштвена истраживања. Милановић од 11. до 13. јула обилази само хрватске средине у БиХ, градове Витез, Коњиц, Мостар, Ливно и Томиславград (бивше Дувно), а посету је почео изјавом у Витезу, која је као много његових претходних изјава изазвала широк одијум међу бошњачком политичком елитом.

Пре састанка са хрватским представницима јавног, политичког и културног живота централне Босне, хрватски председник изјавио је да „нема више попуштања у односу на права Хрвата у БиХ“ и подсетио да је тај став већ доказао када је инсистирао да се одредба о обавези поштовања Дејтонског споразума и конститутивности три народа уврсти у декларацију са последњег самита НАТО-а.

Милановић иритира Сарајево

Посета иритира бошњачку политичку елиту можда и више од претходних Милановићевих изјава јер су Бошњаци, објашњава Ситарски, можда и предуго живели у илузији да се може постићи имплицитни консензус да Дејтон, заправо не постоји и да се његове одредбе због тога могу заобићи.

„Милановић својом посетом и својим говорима, драстично сужава маневарски простор за кршење Устава БиХ, тако да мислим да им је боље да од свог осећаја иритираности или увређености одустану, јер он не објашњава ништа друго осим да БиХ има један једини устав који је важећи и који су аминовале највеће земље света пре 26 година“, каже Ситарски.

Што се тиче односа Срба и Хрвата у БиХ, Милановићева посета, према речима нашег саговорника може да има само позитиван утицај. Милановић одржава добре односе са политичарима из Републике Српске, а био је и иницијатор одласка Милорада Додика у Загреб септембра 2020, подсећа он. Консензусу о уставу БиХ постоји између Хрвата и Срба и остаје да му се прикључе Бошњаци, па да се приступи променама изборног закона, да би БиХ коначно, скоро три деценије после рата почела да функционише.

Пун куфер за Бошњаке иритирајућих изјава

Милановић је до сада имао доста изјава и потеза поводом БиХ које су за представнике бошњачке политичке елите биле иритантне. Последња таква у низу било је када је условио усвајање завршне декларације на самиту НАТО спомињањем три конститутивна народа у БиХ – потез који хрватским парламентарцима није пошао за руком нешто касније у Европском парламенту.

Нешто раније, 11. децембра 2020, хрватски председник је, уочи годишњице потписивања Дејтонског споразума нагласио да се „босанскохерцеговачки оквир може променити без воље конститутивних народа“ и додао да је грађанска држава „далеки, далеки сан и то је лепа ствар, али прво сапун, онда парфем“. Ова изјава изазвала је одијум код бошњачких политичара – представник Бошњака у Председништву Шефик Џаферовић поручио је тада да „Милановићеве изјаве заударају на шовинизам и ксенофобију, а ту ни сапун ни парфем не помажу“.

Хрватски председник није се ту зауставио – давао је још изјава о БиХ, које су својим цинизмом циљале на то да је БиХ неуспешна и нефункционална држава. Тако је, приликом посете Истри у марту изјавио да је БиХ најуспешнија у борби са ковидом-19 „где нити је ико болестан, нити ико умире. Нити је ико у болницама, нити се ико цепи“, због чега је Наша странка, која спада у ред „грађанских“ странака у БиХ затражила да Милановић буде проглашен за персону нон грата.

Неће да се сретне са Комшићем, па не иде у Сарајево

То што се неће срести са колективним босанскохерцеговачким шефом државе, Милановић шаље јасну и недвосмислену поруку, јаснију и недвосмисленију од свих својих претходника, да је један од чланова Председништва, представник Хрвата Жељко Комшић, нелегитиман, чиме показује да постоји потпуни консензус релевантних актера у Хрватској да је проблем БиХ проблем легитимног представљања, сматра Ситарски.

„У ранијим годинама, па и деценијама, у делу политичке па и опште јавности, стварала се перцепција да је национално питање искључиво ствар десне стране политичког спектра. Овиме је прича заокружена – јасно је да код Хрвата, као уосталом и код остала два народа, постоји јасан унутарнационални консензус о карактеру БиХ и њеним темељним проблемима и да се решење мора тражити, не у сарадњи различитих страна политичког спектра у оквирима појединих нација, него да представници нација морају суочити своје консензусе и покушати да нађу неко минимално преклапање“, тврди он.

Милановићев ангажман у погледу заштите права Хрвата у БиХ, према речима нашег саговорника, усмерен је на два најдрагоценија фронта – спољнополитички и медијски. До сада су се питањем БиХ бавили нижерангирани чиновници и службеници разних амбасада и држава, без покушаја да се у то питање увуку највиши представници држава. Милановићева посета је порука управо највишим представницима држава, сматра Ситарски.

„Када њихов колега, председник једне европске државе, чланице ЕУ и НАТО, шаље јасну и недвосмислену поруку, то је неупоредиво снажније него да је шаљу сами Хрвати у БиХ или представници било ког другог народа“, објашњава он.

Став о Комшићу као нелегитимном представнику Хрвата у БиХ Милановић је поновио и на предавању у Мостару.

„Не долазим се овде уплитати у унутрашње ствари БиХ. То је јефтина подметаљка. Долазим да укажем на то да Хрвати у БиХ не могу изабрати свог члана Председништва, а то би требао бити темељ било каквог договора о заједничком животу", казао је он.