Добро организована акција из Мајамија: Ко би да запали Кубу

Вест да су на Куби почели протести против владе зазвучала је као знак да је на помолу још једна обојена револуција. Али, убрзо су антивладине демонстрације постале бројније ван саме Кубе, што је само појачало сумње да САД желе да промене режим против кога се боре већ 60 година. Акција се, сугеришу наши саговорници, водила и из Мајамија.

Кубански економски систем мора да се мења и економске реформе на највећем карипском острву су у току. Међутим, главни узроци протеста на Куби нису тешка економска ситуација, већ америчке санкције које су од 1961. само пооштраване и које држе острво у својеврсном економском затвору, сматрају саговорници Спутњика.

Америчке санкције и медијска кампања изазивају немире на Куби

Куба није земља без проблема чији су се грађани на протесте подигли тек онако. Ради се о земљи са дубоким економским и социјалним проблемима. Ипак, не пренебрегавајући ту чињеницу, професор Факултета друштвених наука и стручњак за Латинску Америку Слободан Пајовић наглашава да су економски проблеми и недостатак основних животних потрепштина само једно лице кризе која погађа Кубу. У сржи проблема леже шездесетогодишње америчке санкције и фуриозна медијска кампања која се исто толико времена води против кубанских власти.

Протести на Куби се, према Пајовићевом мишљењу, морају посматрати у светлу нове америчке политике према земљама Латинске Америке, превасходно према Куби, Венецуели и Никарагви, државама у којима су на власти, како каже, револуционарни режими. У условима промењеног геостратешког садржаја, када на континенту више нема само америчког, већ и руског и кинеског интереса САД не могу да директно спроводе своју хегемонистичку политику као што су раније радиле.

„Због тога имамо нови облик уплитања у унутрашња питања једне земље – то је комбинација свих могућих друштвених мрежа, систематизован рад у информатичкој сфери који организује друштвене немире и социјалне конфликте“, каже наш саговорник.

Да се ради о манипулисању једног центра моћи (америчког) економском кризом која производи логичне последице на социјалном плану и у оквирима свакодневног живота, Пајовић види и у информацији да се Вашингтон залаже за формирање „хуманитарног коридора“ преко кога би америчка помоћ стизала на Кубу.

„То је већ модел који је врло сличан ономе што се догађало у Венецуели, што једном независном аналитичару отвара простор да закључи да по други пут имамо мешање САД у унутрашња питања једне земље, у овом случају на Куби“, сматра он.

Сличност са оним што се догађало у Венецуели пре неколико година, када је администрација Доналда Трампа покушавала да свргне владу Николаса Мадура, Пајовић види и у још неким елементима – довођење земље у безизлазну економску ситуацију праћено је не само несташицом основних животних потрепштине, већ и недостатком електричне енергије, који је, према његовим речима, врло употребљив моменат у стварању стратегије хаоса и неопходности пружања хуманитарне помоћи.

Куба је до 2017. бележила економски раст који је заустављен санкцијама које је увела администрација Доналда Трампа, те економска криза не може да се узме као основни чинилац протеста на Куби, закључује Пајовић.

Протести на Куби – акција организована у Мајамију

Некадашњи југословенски амбасадор у Мексику и професор на Факултету за пословне студије и право Душан Васић сматра да у корену кубанских протеста леже три узрока – америчке санкције, ситуација са коронавирусом, која је допринела успоравању економије, као и то што Куба, у условима врло тешких међународних околности мора да спроводи економске реформе.

Ипак, и он сматра да иза свега стоји добро организована медијска кампања, која се више не спроводи само путем РТВ „Марти“, радио-телевизије кубанских имиграната у САД са седиштем у Мајамију, већ и друштвене мреже. За своју тезу Васић наводи неколико примера – на пример, протести нису избили у 22 града, како су светски медији јавили, већ у осам и није било жртава.

„Да се ради о једној добро организованој акцији која већ дуго траје и која се сматра једном врстом меке интервенције, видљиво је из неколико података. На пример, мексички председник је одмах по избијању протеста јавно апеловао да се престане са приказивањем лажне слике о томе шта се догађа на Куби и навео је шта је урадила америчка Агенција за помоћ земљама у развоју (УСАИД), која је прекјуче слику где се виде демонстранти из Египта објавила на својој страници и потписала као да су то демонстрације на Куби“, наводи Васић.

Тешка економска ситуација на Куби не може се пренебрећи – крајем јуна престао је да важи систем две монете, једне конвертибилне и друге која то није; плате државним службеницима су повећане скоро пет пута, што је изазвало инфлацију и поскупљење хлеба за око двадесет, а струје за око пет пута. Међутим, кубанска економска ситуација изазвана је санкцијама уведеним пре 60 година.

Санкције и антикубанска делатност, која укључује и 634 покушаја атентата на покојног председника Фидела Кастра и неуспелу инвазију из 1961, само су јачале како су године пролазиле. Администрација Барака Обаме једина је америчка администрација која је имала довољно куражи да покуша да нормализује односе са Хаваном, што је и учинила. Међутим, Трампова администрација је одлучила да поново стегне омчу око Кубе и чак да заоштри санкције које су на снази остале до данас.