ЕПС да врати грађанима новац који им је 7 година незаконито наплаћивао

Уз рачун за струју већ седам година плаћамо „Трошак гарантованог снабдевача“, који је до скоро био велика мистерија, јер се није знало шта обухвата. Испоставило се да се његовим наплаћивањем крши Закон о заштити потрошача и да грађани могу да туже ЕПС, како би у свој џеп вратили по 14.000 динара.

Противправно наплаћивање „Трошка гарантованог снавбдевача“ током јуна је на свом „Фејсбук“ налогу обелоданило Удружење грађана „Процес“. Из Удружења су навели да, према ставу домаћих судова, тај трошак није у складу са Законом и да ЕПС мора да врати новац сваком грађанину који то затражи путем суда, заједно са затезном каматом.

Незаконити трошак ЕПС-а

Оснивач Удружења „Процес“ Александар Нешић за „Спутњик“ подвлачи да је ЕПС годинама наплаћивао „Трошак гарантованог снабдевача“, који је тренутно 142,62 динара, иако није било познато шта он заправо представља, односно које ставке обухвата.

„Противзаконитим га чини што је у супротности с одредбама Закона о заштити потрошача, тачније Члана 12, а Става 4, којим је прописано да је забрањено наплаћивање издавања и слања рачуна потрошачу. Агенција за енергетику Републике Србије, која даје сагласност на одлуку ЕПС-а којом се утврђује ‘Трошак гарантованог снабдевача’, истакла је да у тај трошак улазе трошкови израде и слања рачуна, што је противно Закону о заштити потрошача“, објашњава Нешић.

Иако је „Трошак гарантованог снабдевача“ фиксан, он улази у основицу за обрачун акциза и ПДВ-а, што грађанима даје могућност да у тужбама потражују и сразмеран део тих наплаћених пореза.

Пресуде у Ужицу и Војводини

Нешић је указао на то да су адвокати с којима Удружење сарађује поднели велики број тужби, али да још увек немају ниједну пресуду, јер су недавно започели поступке.

„Међутим, већ постоји неколико правоснажних пресуда по том основу, тако да је већ успостављена судска пракса, према којој грађани имају право да потражују свој новац назад. Ми немамо конкретно ниједну пресуду, али имамо сазнања да су у Војводини и још неким деловима Србије пресуде већ почеле да се реализују“, напомиње Нешић.

Да је реч о незаконитој наплати тврди и Удружење потрошача „Ефектива“, које је током викенда објавило фотографију правоснажне пресуде Вишег суда у Ужицу против ЕПС-а, према којој је то предузеће обавезно да потрошачу врати новац којим је наплаћиван „Трошак гарантованог снабдевача“.

„Тужени је обавезан да тужиоцима на име стицања без основа због противзаконите наплате трошкова издавања и слања рачуна и инфо-центра исплати новчани износ од по 5.998,05 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, све у року од осам дана по пријему пресуде“, стоји у пресуди.

Удружење је објавило и део вештачења овлашћеног вештака економско-финансијске струке, којим је утврђено да укупно потраживање по потрошачу износи око 14.000 динара.

Такође, из „Ефективе“ су саопштили да се поводом наплаћивања „Трошка гарантованог снабдевача“ огласио и Заштитник грађана, који је утврдио да рачуни за струју „не садрже јасне и прецизне информације коју услугу потрошач плаћа кроз тај трошак“ и да је „пружалац услуга дужан да кориснику изда рачун на основу ког корисник може на несумњив начин да утврди шта је платио, односно шта плаћа“.

„Рачун за пружене услуге обухвата само пружену услугу. Он не сме да купца оптерети давањима за оне радње које нису део пружене услуге. Закон је определио шта се рачуном може наплаћивати, а шта пружалац услуге није овлашћен да кроз рачун наплаћује. Продавац, сходно законским одредбама, није овлашћен да наплаћује издавање и слање рачуна; то је трошак пружаоца услуга и може падати само на његов терет“, наводи се у извештају Заштитника грађана.

Како су из „Ефективе“ навели, у Србији има око четири милиона бројила, а ако се узме да је свако оштећено за око 100 евра, рачуница каже да је у протеклих седам година незаконито наплаћено 400 милиона евра.

Нешић појашњава да је Закон о заштити потрошача ступио на снагу у септембру 2014. године, због чега је тужбама обухваћен период од тада до данас. С обзиром на то да је реч о стицању без основа, рок застарелости је 10 година. То значи да тужбе за повраћај новца могу да се поднесу још око три године.

Зашто је трошак наплаћиван

На питање зашто је ЕПС наплаћивао „Трошак гарантованог снабдевача“ упркос томе што је противзаконит, Нешић одговара:

„Наплаћивали су га зато што су мислили да је у складу са Законом, исто као што су банке мислиле да могу да наплаћују ‘Трошкове обраде и кредита’, па је утврђено да ни то није било законито. Банке су се 12 година држале тога, па смо успели и да њима станемо на пут“.

Поводом незаконитог трошка обратили смо се ЕПС-у, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.

Удружења „Процес“ и „Ефектива“ позвала су грађане да се јаве, како би им помогла да врате незаконито наплаћен новац у свој џеп.

Прочитајте још:

• Пораз банкарског лобија — покушао да на мала врата прогура законе на штету грађана
• Банке неће одустати: Треба ли држава и даље да их помаже
• Банка дужнику мора да врати 25 милиона: Нова пресуда за кредите у „швајцарцима“