Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Није вотка: Како да научимо Русе да пију ракију

CC0 / Pixabay/graindivresse / Ракија виљамовка
Ракија виљамовка - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Пратите нас
Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) значи велику шансу за извоз наше ракије на то велико тржиште. Да све не би остало само мртво слово на папиру  - треба да убедимо Русе и остале грађане ЕАЕУ који ипак више воле вотку, да пију ракију.
Споразум о слободној трговини са ЕАЕУ, чија је примена управо почела, Србији отвара тржите Русије, Казахстана, Белорусије, Јерменије и Киргизије, од 180 милиона људи. За 90 одсто појединих производа важиће бесцарински режим, а највише користи од овог споразума би могли да имају пољопривредни произвођачи. Тако ће, без икаквог ограничења, између осталог, моћи да се извозе и све врсте воћних ракија.
Председник Националне асоцијације произвођача ракије „Српска ракија“ Вукосав Томашевић из Пријепоља сматра да су произвођачи ракије сада за то потпуно неспремни јер је српско тржиште потпуно неуређено и у највећој мери послује у сивој зони, па је потребна озбиљна помоћ државе.

Није вотка ракија

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), извоз ракије у Евроазијску унију пре две године био је готово симболичан, у вредности од 123.000 евра.
© Sputnik / Александар МилачићЗбог специфичног укуса и квалитета, ракија манастира Ковиљ надалеко је позната. Поизводњу у скромним условима покренуо је патријарх Порфирије. Печење је помагао и његов отац.
Због специфичног укуса и квалитета, ракија манастира Ковиљ надалеко је позната. Поизводњу у скромним условима покренуо је патријарх Порфирије. Печење је помагао и његов отац. - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Због специфичног укуса и квалитета, ракија манастира Ковиљ надалеко је позната. Поизводњу у скромним условима покренуо је патријарх Порфирије. Печење је помагао и његов отац.
Највећи број Руса не зна шта је ракија, зато први корак треба да буде маркетинг.
Највише смо је продавали Европској унији, у вредности од 2,1 милион евра. У структури извоза првих пет земаља чине Црна Гора са 19,3 одсто учешћа, САД са 14,5 одсто, Хрватска са 13,5 одсто, Немачка са 11,6 одсто и БиХ са 10,1 одсто, док је учешће осталих земаља 31 одсто. Скромно, а при том је производња ракије у Србији у претходних пет година повећана за четвртину, а извоз за око 42 одсто.
Томашевић и сам произвођач ракије, власник предузећа „Браћа Томашевић“ чија је јабуковача „Огњена“ пре годину дана oсвојила бронзану медаљу на највећем такмичењу жестоких пића у Лондону, сматра да морају пре свега да се ураде две ствари како све не би остало мртво слово на папиру.

Шта је најпрече

„Прво мора да се одради озбиљан маркетинг на том тржишту. Не знам каква је ситуација у Киргизији која је муслиманска земља, нити у Јерменији која има изванредна вина и коњак и не знам колико троше ракију, али Русија је огромно тржиште не само по броју становника него по потрошњи јачих алкохолних пића“, каже Томашевић за Спутњик.
Он, међутим, истиче да 90 одсто Руса никада није чуло за ракију и да је погрешно сматрати да ће они сада потрчати да је купују.
„Не знају шта је ракија. До пре пар година здравствени правилник, а руски правилници за храну и пића су знатно строжи од оних у ЕУ и у Америци, није препознавао ракију од воћа. За ракију као производ зна један врло мали број Руса, углавном у европском делу Русије у урбаним срединама",  каже наш саговорник.
И у ПКС напомињу да у Русији немају навику конзумирања воћних ракија, али свакако да тренд раста потрошње постоји и да је у наредном периоду важно направити сет подршке целом послу.
По мишљењу Томашевића, пре свега је потребан озбиљан маркетинг да се руском потрошачу и руским трговцима приближи ракија, за шта је произвођачима неопходна помоћ државе - и организациона и логистичка и финансијска.
Немамо толико квалитетне ракије као што мислимо да имамо.

Да не буде аутогол, потребан квалитет

Друго питање је, како каже, да ли ми имамо довољне количине квалитетне ракије за то тржиште.
Немамо ми у Србији толико квалитетне ракије као што мислимо да имамо. Ракије врхунског квалитета имамо у ограниченим количинама и требало би порадити на томе да се унапреди квалитет српске ракије, иначе можемо направити контраефекат. Ако будемо извозили лошу ракију и лажну ракију наравно да ће то бити брзо схваћено па ћемо дати аутогол“, истиче саговорник Спутњика.
То су два кључна проблема који, по мишљењу Томашевића, јесу решиви ако се држава и њене институције и министарства до Привредне коморе тиме буду бавили у сарадњи са произвођачима, њиховим удружењима и Савезом произвођача ракије Србије.

На „домаћој“ из сиве зоне губи и држава

Заједнички приступ том озбиљном послу би, по мишљењу Томашевића, довео и до сређивања домаћег тржишта ракије.
„Ми већ годинама указујемо да 70-80  одсто промета ракије у Србији иде кроз сиву зону. На то држава уопште не реагује и ту губи 200 до 250 милиона евра годишње. Губи буџет Србије. На сваком литру ракије који се прода на црно по цени од 600­­­ динара држава губи 120 динара  ПДВ-а“, објашњава Томашевић.
Са најновијим повећањем акциза од пре месец дана тај губитак је, како каже, знатно већи, али се упркос томе ракија на црно продаје без икакве контроле.
© Sputnik / Бојана СтојадиновићВише од 70 одсто произвођача ракије је у сивој зони
Милоје Радовановић (74) пече ракију - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Више од 70 одсто произвођача ракије је у сивој зони
Готово 80 одсто промета ракије иде кроз сиву зону.
„И најбољи београдски, новосадски, нишки ресторани продају ракију из канистера. Када дођете у те ресторане и питате коју ракију имају, а они кажу домаћу, знајте да је то ракија која је из сиве зоне и није прошла здравствену контролу“, упозорава Томашевић.
И нико ништа не предузима, за разлику од нелегалне продаје цигарета и дувана где држава препознаје свој интерес да наплати порезе и акцизу. Зна да ће усупротном имати притисак странаца који држе дуванску индустрију у Србији. Произвођачи ракије, како констастује, немају ту снагу.

Доста регистрованих, а мало озбиљних произвођача

У регистру који води Министарство пољопривреде тренутно постоји око 530 регистрованих произвођача ракије на територији Србије од којих се можда 10 до 15 одсто бави искључиво производњом ракије као основном делатношћу. Велики је број оних који су регистровали производњу ракије као допунску делатност, а баве се најчешће различитим услужним делатностима, попут трговаца, угоститеља, превозника...
У Србији је тек 50 до 60 озбиљних произвођача ракије који испуњавају све законске услове и на озбиљан начин приступају производњи ракије. Зато је, истиче Томашевић, њихов извоз до сада у суштини био индивидуални покушај и индивидуални успех сваког произвођача појединачно.
Неспорно је да имамо најбољи потенцијал, јер је Србија пребогата воћем, да имамо вишевековну традицију у производњи ракије, као и одличну науку која прати производњу ракије, каже Томашевић. Ипак да би тај потенцијал дао резултате мора, како објашњава, треба да се промени приступ, да се иде на квалитет, да се уреди домаће тржиште, а онда да држава помогне да они који заиста имају квалитет удруженим снагама, уз помоћ Привредне коморе, изађу озбиљно у свет.
Имамо најбољи потенцијал, од воћа до науке, али не и добар приступ.

Држава ће помоћи

Секретар Удружења за прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије Вељко Јовановић сматра да је споразум са ЕАЕУ велика шанса и прилика да се позиционирамо на тржишту на које већ неки наши произвођачи ракије извозе.
„Постоје још неке ствари које се тичу усклађивања правилника које просто морају да се ураде да бисмо у одређеном капацитету могли да изађемо на тржиште Евроазијске уније, али сигуран сам да ће и то заједничким радом министарстава и надлежних управа бити постигнуто у наредном периоду. Када је реч о квалитету, приметно је да је тај квалитет последњих година одмакао и да су се појавили произвођачи који могу да парирају и квалитетом и брендингом и свим обележјима која су важна за појављивање на захтевнијим тржиштима“, оптимиста је Јовановић.
Он за Спутњик каже да треба размишљати о томе да направимо једну дугорочну стратегију о наступу на том великом тржишту чије укусе и навике треба сагледати, али и додаје да је ракија роба која је прилагодљива. Потребан је, како истиче, добар бренд, добар маркетинг и улагање у то у низу година, где је помоћ државе и Привредне коморе доста важна.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала