Шта грађани Србије плаћају кроз спорни трошак ЕПС-а: Одговара Агенција за енергетику

„Трошак гарантованог снабдевача“ омогућава ЕПС-у да послује, наплаћује се по Методологији за одређивање цена и тарифа и у складу је са Законом – наводе из Агенције за енергетику Србије за „Спутњик“. Иако су из Агенције открили шта се плаћа кроз спорни трошак, то и даље није сасвим јасно.

Како је „Спутњик“ писао, Виши суд у Ужицу потврдио је недавно пресуду против ЕПС-а у којој се наводи да је то предузеће током протеклих седам година кроз рачуне за струју незаконито наплаћивало „трошак гарантованог снабдевача“. Дан касније, из „Електропривреде Србије“ су негирали да је трошак незаконит и рекли да је та пресуда изузетак у судској пракси.

Агенција: Спорни трошак је по Закону

Из Савета Агенције за енергетику предочавају да „трошак гарантованог снабдевача“ чине трошкови материјала, трошкови зарада и накнаде зарада, остали лични расходи, трошкови производних услуга и нематеријални трошкови, као и да у јавном снабдевању тај трошак обухвата један одсто укупних трошкова.

„То је као и у сваком другом предузећу. У јавном снабдевању имате озбиљан број људи који раде у кол центру. Они морају да одржавају три и по милиона мерних места. Ти људи раде за то. Колико само има рекламација, жалби да се покварило бројило? То мора да се мења. Предузеће мора да послује“, истиче Дејан Поповић из Савета Агенције за енергетику.

Он додаје да се „трошак гарантованог снабдевача“ обрачунава и у окружењу, под називом „трошак мерног места“, и да се наплаћивао и у време СФРЈ.

Из Агенције за енергетику кажу да се „трошак гарантованог снабдевача“ обрачунава и у окружењу, под називом „трошак мерног места“, и да се наплаћивао и у време СФРЈ.

© Sputnik / Спутњик

Поповић подвлачи да ЕПС „трошак гарантованог снабдевача“ наплаћује у складу са Методологијом за одређивање цене електричне енергије за гарантовано снабдевање и Законом о енергетици и наглашава да су Методологије једини пуноправни документи које је Агенција за енергетику доносила, да су објављене у Службеном гласнику, и да до сада нико није имао примедбе на њихову законитост.

На нашу констатацију да je Виши суд у Ужицу потврдио пресуду у којој се тврди да је ЕПС кроз „трошак гарантованог снабдевача“ наплаћивао трошкове издавања и слања рачуна и инфо-центра, чиме је прекшен Закон о заштити потрошача, Поповић каже да се ни у једној Методологији за одређивање цене и тарифа Агенције за енергетику не помињу те ставке.

Једно на сајту – друго у Методологији

Упитан да објасни зашто је онда 2016. године на сајту Агенције за енергетику, под секцијом „Регулација цена – Питања и одговори“, било наведено да од средстава прикупљених кроз „трошак јавног снабдевача“ снабдевач „финансира трошкове који настају у пословању с купцима (закључивање уговора, израде обрачуна, штампања и слања рачуна, инфо-центра итд), због чега се плаћа и у месецима када нема потрошње“, Поповић одговара:

„Искрено, тада нисам радио у Агенцији, али то не стоји у Методологији. Не знам где је стајало на сајту, али не стоји у Методологији. То могу да гарантујем. Методологију нико не може тако да пише, она се објављује у Службеном гласнику. То је јавни документ, као закон или било који подзаконски акт. То је можда било, мени је неко већ рекао да је то стајало, питања и одговори, али то је вероватно било раније када није донесен тај закон. Стварно не знам. Оно по чему ЕПС ради није сајт Агенције, него Методологија коју Агенција усваја, а то у Методологији не стоји“.

Објашњење за „трошак гарантованог снабдевача“ на сајту Агенције за енергетику из 2016. године

© Фото : web.archive.org/скриншот

На питање, зашто би ЕПС наставио да наплаћује грађанима тај трошак кроз други тарифни елемент, чак и ако би се „трошак гарантованог снабдевача“ укинуо под тим називом као тарифа, Поповић каже:

„ЕПС је произвођач. Јавно снабдевање је трговина. Свака трговина у Србији има неку маржу. Онда бисмо морали да им признамо одређену маржу и то би онда било више. Агенција регулише да они не би дивљали с маржама. Гарантовано снабдевање је регулисана цена“.

Историја „трошка гарантованог снабдевача“

Поповић појашњава да се „трошак гарантованог снабдевача“ у првој Методологији за одређивање цена и тарифа, од 30.11.2006. године, звао „накнада за мерно место“.

Након директива ЕУ да Србија раздвоји делатности, ЕПС је одвојио делатност производње од делатности јавног снабдевања. Тада је основано предузеће „Јавно снабдевање“, ћерка ЕПС-а, а Агенција за енергетику је на седници 6.8.2014. године изменила тарифни елемент „Место испоруке“ и утврдила тарифу „трошак јавног снабдевача“.

Након што је „Јавно снабдевање“ престало да постоји после око две године, по Закону је уведен термин „гарантовано снабдевање“, па је Методологија за јавно снабдевање преименована у Методологију за гарантовано снабдевање 23.12.2015. године. Тада је „трошак јавног снабдевача“ преформулисан у „трошак гарантованог снабдевача“.

Прочитајте још: