„Од које чланице ЕУ се тражило оно што се тражи од Србије?“

CC0 / / Србија, тзв. Косово и ЕУ
Србија, тзв. Косово и ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2021
Пратите нас
Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је дијалог Београда и Приштине најважнија тема на путу Србије у ЕУ, изразивши уверење да Београд неће морати да одустане од Косова за чланство у Унији, те да се ни од једне земље кандидата није тражило ништа слично.
„Знате ли и за један случај неке земље кандидата која је морала да уради нешто слично да постане чланица?“, упитао је Селаковић у интервјуу аустријског агенцији АПА.
Селаковић је поставио и питање како то може да буде предуслов за пријем у ЕУ, у ситуацији када немају све чланице исти став у вези са Косовом.
„Косово није само према Уставу Србије јужна покрајина, већ и на основу Резолуције УН 1244. Србија је УН приступила са својим границама које укључују и Косово и Метохију, и ми смо чланица УН“, указао је он.
Истовремено, истиче да је Београд и даље спреман на компромисно решење са Приштином, које мора бити одрживо, примењиво и прихватљиво за обе стране.
„То не значи да једна страна добије све, а друга ништа“, казао је Селаковић.
Селаковић, према АПА, није желео да говори како би могао да изгледа компромис, а по питању промене граница казао је да нико не говори о томе.
Србија, непризнато Косово и ЕУ - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2021
Шта би значило да Србија и КиМ истовремено уђу у ЕУ
„Нема ниједног решења такве врсте на столу“, нагласио је он.
На питање да ли Београд може да се помири са тим да косовски Албанци не желе да живе у Србији, одговорио је питањем: „Да ли је разумно да се милион Срба у Босни и Херцеговини тера да живи у БиХ?“.
Управо зато што се ради о принципима, према његовим речима, Србија у потпуности подржава територијални интегритет БиХ.
„Знамо да наш став према БиХ чува и нашу позицију везано за Косово. Нисам срео никога ко је могао да ми објасни зашто принцип самоопредељења треба да важи само за Албанце на Косову, али не и Србе у Републици Српској“, навео је Селаковић.
Селаковић је додао да је по питању Косова међународна заједница мислила да је промена границе добро решење.
„Мислим да то није добро решење. Ако се граница једном мења онда ће се то увек десити. То није добро за регион, а ни за нас“, поручио је шеф српске дипломатије.
Селаковић је критиковао премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, указујући да Приштина не жели да примени Бриселски споразум, то јест обавезу формирања ЗСО.
„Ако постоји споразум онда он мора бити испуњен, независно да ли се он некоме свиђа или не“, истакао је он.
Београд, каже, испунио је све своје обавезе и сада чека на ЕУ и косовске Албанце да они то учине.
Аљбин Курти, премијер тзв државе Косово и лидер покрета Самоопредељење гласа на изборима у Албанији - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2021
Опасна игра по цео регион: Курти у преговоре са Београдом уводи и „велику Албанију“
Селаковић је изразио забринутост због Куртијевих симпатија везано за уједињење Косова и Албаније, додајући да се не брине због његових изјава, већ због „ћутања у европским главним градовима“.

Порука за Кристијана Шмита

Будућем високом представнику међународне заједнице у БиХ Кристијану Шмиту Селаковић саветује да буде непристрасан.
„Ако се жели решење за БиХ не сме се мешати и стати на једну страну“, поручио је Селаковић.
Босански Срби, каже, имају добре разлоге зашто су скептични према високом представнику међународне заједнице у БиХ.
Рекао је да је досадашњи високи представник користио своја овлашћења да ограничи надлежности Републике Српске.
Кристијан Шмит - Sputnik Србија, 1920, 03.07.2021
Шмит долази без печата УН: Сад велике силе одмеравају мишиће – преко Босне
Дејтонски мировни споразум је један од најуспешнијих мировних пројеката не само у Европи, већ у свету и треба га сачувати“, нагласио је Селаковић, додајући да су промене споразума могуће само уз пристанак сва три народа и два ентитета БиХ.

„Лицемерје појединих држава у опхођењу према Србији“

По питању европског пута Србије у ЕУ, он је критиковао приступни процес Унији и лицемерје појединих држава у опхођењу према Србији.
„Како може бити да су државе чланице ЕУ спремне да приме грађане ЕУ, али не и Србију као чланицу?“, упитао је он.
Селаковић је указао да се стално мењају циљеви у приступном процесу ЕУ.
Иако је Србија, као први кандидат из региона прихватила нову методологију, није добила датум приступања, што је, каже, огромна разлика у односу на раније рунде ширења ЕУ у којима су услови и датуми били од почетка јасни.
Србија, нагласио је указујући на економске податке, добро је припремљена за чланство у ЕУ.
Графит у Београду – Косово је срце Србије - Sputnik Србија, 1920, 08.07.2021
„Србија је јача него икад“: Британски стручњак окривио ЕУ за застој у дијалогу Београда и Приштине
Селаковић је указао да ће ове године привредни раст Србије бити виши од шест одсто, да земља испуњава Мастришке критеријуме по питању јавног дуга, као и да је стопа незапослености у протеклих пар година пала са 26,9 одсто на девет процената, пренео је Танјуг.
Према његовим речима, сада се многи млади Срби враћају у домовину како би радили у међународним предузећима, као и да Србија привлачи већину страних директних инвестиција региона.
Селаковић је рекао да чланство Србије у ЕУ не би требало да буде важно само за нашу земљу.
„Видимо да би ЕУ могла много више да се каје ако Србија не постане чланица ЕУ“, подвукао је он додајући да, на крају крајева, ЕУ не жели „вакуум“ у региону.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала