Следи највећа технолошка револуција од изума парне машине: Бензинци и дизелаши возе у историју

CC BY 2.0 / Eneas De Troya / Autos Eléctricos / Електрични аутомобил
Електрични аутомобил - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2021
Пратите нас
Ако 2035. и заживи најновија одлука Европске комисије о забрани продаје нових бензинаца и дизелаша, електрични аутомобили ће тешко наудити нафтној индустрији, која ће ипак морати да се прилагођава новим трендовима.
Нова одлука Европске комисије, односно њен предлог пошто дефинитивну одлуку доноси Европски парламент — одлазак у историју мотора са унутрашњим сагоревањем у аутомобилима и комбијима — требало би да доведе до тога да до 2050. више нема штетних издувних гасова.

Шта се мења после 2035.

Све и да Брисел не посегне за таквом одлуком, извесно је да је то тренд, пошто су сви велики произвођачи аутомобила најавили да ће временом у потпуности прећи на производњу електричних возила. Немачки ауто-гигант „Фолксваген“ последњи је у низу произвођача који су то учинили. Компанија је саопштила да ће у Европи престати да продаје возила са класичним моторима са унутрашњим сагоревањем између 2033. и 2035. године.
Какве ће то промене донети не само на друмовима, него и у индустријама, од нафтне и уопште енергетике, до оних које ће морати да се окрену развијању производа неопходних за прелазак на електричне аутомобиле?

Технолошка револуција

© Fotolia / SoonthornТреба надоместити велику потрошњу струје када се пређе на електричне аутомобиле, а зелена енергија нема те капацитете.
Соларни панели и ветрењаче - Sputnik Србија, 1920, 16.07.2021
Треба надоместити велику потрошњу струје када се пређе на електричне аутомобиле, а зелена енергија нема те капацитете.
Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија сматра да прелазак на електричне аутомобиле представља прави пример технолошке револуције какву је некада представљао проналазак парне локомотиве.
„Ово што се дешава са електричним возилима је права револуција, јер она доводи до системског мењања уопште енергетског сектора, а самим тим и друштва. Не може се очекивати да се брзо пређе на електричне аутомобиле, а да се потпуно елиминишу нафта и гас из живота. Колико брзо убацујете возила на струју, толико морате да повећавате и производњу струје“, објашњава за Спутњик Бушатлија.
Он сматра да је начин на који се сада шири производња електричне енергије врло упитан. Инсистира се на замењивим ресурсима који не дају велике количине нове струје. Капацитети зелене енергије су бесмислено мали, што утиче на цену струје и у крајњем омета економије. Бушатлија подсећа да су Немци пре неколико година донели одлуку да извесно време неће развијати и стимулисати развој електрана на ветар и на сунце, јер су мале по капацитету и онда су скупа инвестиција.
По његовом мишљењу, таква производња струје, без учешћа нафте и гаса, тешко је замислива.

Нафта и гас неуништиви

Нафту и гас нећете моћи да елиминишете јер морате да рачунате да ће све више струје, уместо у домаћинства, да иде у индустрију и транспорт. Сад је велико питање када шта може да се уради“, каже наш саговорник, напомињући да нико није могао да претпостави да ће се том брзином ширити индустрија електротранспорта.
За њега је велико питање да ли је могуће да се у предстојећих 15 година створи стабилан систем електроснабдевања који ће моћи да прати развој тих возила.
Он сматра да ће се енергетика развијати у правцу побољшања технологија за класичну производњу енергије и да ће се и даље користити и угаљ. Немци су се, како подсећа, последњих година вратили мрком угљу у термоцентралама.
Наш саговорник указује и на важан моменат:

„Русија је пре више од 10 година донела стратешку одлуку да произвођачи и дистрибутери нафте морају да уђу и у производњу електроенергије. То значи да ако имамо нафту и гас, један део продајемо зато што је то неопходно јер то тражи тржиште, а нама доноси паре за развој, али други део ћемо употребљавати у централама. Гаспром‘ је захваљујући томе са фирмама које су у његовом власништву почео да гради низ централа, а то никоме не упада у очи.

Литијумска батерија као чаробна реч, али…

Индустрија која ће брже морати да се развија је производња батерија које чине трећину запремине електричног аутомобила. Литијумска батерија се сада чини као нека чаробна реч, али се од постанка батерије константно мењају материјали који су њен саставни део, истиче наш саговорник. Већ се трага за материјалима који ће донети већу снагу струје од литијумске батерије како би пуњење трајало дуже, истиче Бушатлија.
© PixabayОдлука о забрани бензинаца и дизелаша неће значити елиминацију нафте и гаса.
Бензин илустрација - Sputnik Србија, 1920, 16.07.2021
Одлука о забрани бензинаца и дизелаша неће значити елиминацију нафте и гаса.
Трећа битна ствар је то што мора постојати инфраструктура за дистрибуцију струје, а ту је Кина отишла јако далеко испред свих. Њихова истраживања су показала могућност да се струја бесконтактно пребацује из ауто-пута у аутомобил који преко њега прелази, напомиње Бушатлија.
За стручњака за нафтну индустрију, економисту Горана Радосављевића одлука Европске комисије није изненађење јер већ има градова у Европи који су забранили дизелаше на улицама, или су оставили рок до када могу да се возе, попут Штутгарта који за три године треба да их елиминише из града.

Нафтни сектор мање погођен

Он, међутим, сматра да ће та одлука највише погодити произвођаче аутомобила, пошто ће у потпуности морати да мењају свој портфолио.

„Погодиће и нафтни сектор, али нешто мање. Када погледате структуру потрошње нафте и нафтних деривата, уз друмски транспорт највећи потрошачи су ваздушни и поморски саобраћај, затим разне индустрије, попут петрохемије. У том неком проценту аутомобили нису толико велики потрошач, неће то бити неко драстично смањење. По грубој процени, неких седам до 10 одсто потрошње отпада на укупан друмски сектор“, каже Радосављевић за Спутњик.

Прелазак на електричне аутомобиле ће, несумњиво, значити мању тражњу за дериватима у том сегменту, али и велики притисак на компаније које раде у сектору малопродаје у Европи, чија је мрежа изузетно развијена. Он додаје да ће то имати још један велики утицај који у овом тренутку Европа не перципира из неког разлога. Реч је о утицају на буџете, јер су акцизе на нафтне деривате након ПДВ-а највећи пуниоци буџета у свим земљама Европе.
© Sputnik / Рамиль Ситдиков / Уђи у базу фотографијаУ глобалној потрошњи нафте и нафтних деривата на друмски транспорт отпада око 10 одсто.
Камиони - Sputnik Србија, 1920, 16.07.2021
У глобалној потрошњи нафте и нафтних деривата на друмски транспорт отпада око 10 одсто.

Неопходно уводити новине

Колико год да очекује да та одлука ипак буде пролонгирана, она је, каже Радосављевић, суштински ту „иза ћошка“ и нафтни сектор, поготово малопродаја, мора да размишља о новинама. Мађарски „Мол“ већ има неке, попут аутомобила на струју које нуди по градовима.
О пунионицама електричне енергије нафтне компаније скромно размишљају и оваква одлука ЕК ће их додатно притиснути да мисле у том правцу. Поготово што мрежа бензинских станица може да послужи у те сврхе и природно је да компаније то искористе.
Ипак, он не види да би све то могло да угрози нафтну индустрију.

„То и даље не значи нестанак нафте и гаса са тржишта. Индустрија и остали видови транспорта ће их користити у великим количинама, а компаније ће морати да се мењају у правцу развоја већег нивоа прераде. Развој петрохемије је постао генерално тренд у свету, јер ако нафта и буде нестала из транспорта, сигурно неће из петрохемије. Ако она нестане, нестаће модеран свет“, закључио је Радосављевић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала