Шта је Стаљин тражио од римског папе у тајној преписци

Почетком пролећа 1942. године из немачких авиона су бацани леци на позиције Црвене армије са нечувеном вести: „вођа народа“, како су називали Стаљина, послао је писмо римском папи 3. марта 1942. године у којем, наводно, тражи да се моли за победу бољшевичке војске.

Фашистичка пропаганда је назвала овај догађај „гестом Стаљинове понизности“.

Да ли је овако нешто заиста написао совјетски лидер или је пропагандна машина Јозефа Гебелса, тадашњег немачког министра пропаганде, као у већини случајева, пласирала још једну лаж и дезинформацију?

Предратни однос СССР-а и Ватикана

До почетка 1942. године односи Стаљина и Свете столице били су више него хладни. Сам папа и сви католички свештеници су још 1930. године, уочи XVI конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза били проглашени непријатељима бољшевика. Тих година је против католичког свештенства, као и против представника других религиозних конфесија, организована била снажна совјетска репресивна машина.

У фебруару 1929. године Ватикан је постао суверена држава. Међутим, ни Москва ни Ватикан нису предузели никакве кораке за успостављање „нормалних односа“. Јосиф Стаљин није имао апсолутно никаквих симпатија према Пију XII, који је ступио на папски престо 1939. године, као ни према његовом претходнику папи Пију XI.

Позиција „војне неутралности“ Свете столице

Нови папа је имао довољно политичких „брига“ у самом Риму. Под сталним притиском италијанског фашистичког диктатора Мусолинија, Пије XII се свим силама трудио да остане неутралан. Поред тога, Ватикан је схватио да се нацисти у Немачкој вероватно неће лојално односити према католицима. У Рајху је већ било у пуном јеку стварање сопствене идеолошке религије.

Папа није осуђивао ни војну кампању нациста, ни њихову расистичку идеологију. Када су се Велика Британија и Француска у септембру 1941. године обратиле Пију XII да прогласи немачки Рајх државом агресором, он то није учинио. Објаснио је то чињеницом да Ватикан жели да буде ван политике. А на страну СССР-а, где су се наставила гоњења католика, Света столица је само понекад „бацала осуђујуће погледе“.

Да ли је Стаљин писао папи или је то лаж?

Почетком 1942. године између СССР-а и Ватикана успостављени су били први контакти. Међутим, али то нису били потпуно дипломатски односи. У то време Совјетски Савез је почео да формира такозвану „Армију Андерса“, коју су чинили бивши пољски војни затвореници. Света столица се обратила Москви са захтевом да дозволи католичком бискупу Јозефу Гавлинију да посети ову војску. Чудно, али Стаљин је дао сагласност и крајем априла 1942. године епископ је стигао у СССР.

Према речима пољског дипломате, који се тада налазио у емиграцији, Стаљин је показивао "интересовање" за Ватикан. Он је навео да је први човек СССР-а признао да Ватикан у Европи има значајан морални ауторитет. Постојала је информација да је Стаљин, приликом састанка са амбасадором Француске који је био у изгнанству, изјавио да не би имао ништа против политичког савеза са Ватиканом.

Управо је ова информација била повод да немачка пропаганда напише „истиниту причу“ о Стаљиновом обраћању Светој столици, у којој је, осим успостављања дипломатских односа „вођа народа“ наводно тражио од папе да се моли за бољшевике. Поред пропагандних летака, информације о „Стаљиновом писму папи“ Немци и Италијани су ширили и на радију. Чак је и британски „Би-Би-Си“, верујући Гебелсовој пропаганди, емитовао ову „сензационалну вест“.

Реакција Папске столице

После информације о томе да је Стаљин молио папу да се моли за „Русију и бољшевике“ кардинали Ватикана су негирали ову „сензацију“. Међутим, ни односи Ватикана и Берлина у то време нису били баш добри.

Упркос захтевима нацистичког руководства Немачке, папа римски Пије XII је одбио да прогласи „антибољшевички крсташки рат“ против СССР-а. Одмах је уследила Хитлерова реакција. Обустављена је „Источна мисија“ Ватикана која је требало да становнике Совјетског Савеза, које је окупирао Вермахт, преведе у католичку веру.

Агент Рајхсзихерхајтсхауптамта (организација подређена Хајнриху Химлеру током његових двојних дужности шефа немачке полиције) је преко тајног секретара папе питао понтификата колико су тачне гласине да Ватикан наводно жели да призна СССР. Одговор Пија XII, који је одмах пренет Берлину и није много обрадовао нацисте. Понтификат је био „бесан“ да су се такве гласине уопште могле појавити.

„Вођа народа“ против понтификата

Пре него што су се савезници искрцали у Италију септембра 1943. године западне државе су на све могуће начине почеле да уздижу улогу папе у међународној политици. Међутим, СССР није делио ово мишљење. На пример, историчари су описивали случај када је током Техеранске конференције Винстон Черчил почео да инсистира на томе да по „пољском питању“ треба узети у обзир и улогу Ватикана. Стаљин је, оштро прекинуо британског премијера и подругљиво га упитао: „Колико папа има војних дивизија?“

„Вођа народа“ није могао у потпуности да игнорише Римокатоличку цркву. У том периоду је војска Црвене армије почела да ослобађа западне делове Украјине, а у исто време су припремали и напад на Литванију и регионе у којима је живео велики број католика. У пролеће 1944. године Стаљин је у Кремљу примио Станислава Орлемањског, америчког католичког епископа и пријатеља Рузвелта. Током састанка је Стаљин уверавао да је он спреман за сарадњу са понтификатом.

У јануару 1945. године Пије XII је изашао са изјавом која је у СССР-у дочекана као антисовјетска. Папа је не, само предложио да закључи „меко примирје“ са пораженим државама, већ је отворено говорио о прогону украјинских католика. Такве изјаве довеле су до тога да су га совјетски новинари одмах прозвали „браниоцем фашизма“.

У конфронтацији Кремља и Ватикана није учествовао само папа већ и Стаљин. Према једним од планова вође, после рата у Москви је требао да се направи нека врста „светског религиозног центра“. Ватикан је био главни камен спотицања за спровођење Стаљиновог плана.

Почетком 1950. године у СССР-у се активно ширило мишљење да је римски папа Пије XII током Другог светског рата стао на страну „држава Осовине“. Овом питању је био посвећен читав научни рад, који је назван „Ватикан у Другом светском рату“, књига је издата 1951. године. Стаљин већ следеће године кардинално променио свој став према Ватикану. Он је јавно похвалио папу за његове мировне иницијативе током рата.

Ко зна какав би био следећи „круг мира, пријатељства и добросуседства“ између Свете столице и Кремља да 1953. године овај однос није прекинула смрт Јосифа Стаљина.

Прочитајте још:

• Ексклузивно: Непријатељ кога је и „крвожедни“ Стаљин уважавао /видео/