Нови спор између Србије и Црне Горе: Албанци гледају у матицу Тирану, а Срби не смеју у — Београд

Једна, могло би се рећи уобичајена, изјава црногорског председника Мила Ђукановића распалила је полемику између српског и црногорског министра спољних послова и превазишла уобичајене дневнополитичке зађевице. Отворило се питање, готово филозофско, где је матица српског народа, као и шта уопште значи — матица једног народа.

Ђукановић је постао виновник расправе између Николе Селаковића и Ђорђа Радуловића изјавом да Србија никада није прихватила црногорску независност. Селаковић је на то реаговао речима да Србија као матица има интерес да брине о својим сународницима у Црној Гори, а из црногорског Министарства спољних послова дошло је саопштење да је матична држава Срба из Црне Горе управо Црна Гора.

Зна ли се где је матица Србима

Мађари, Бошњаци, Румуни, Албанци… ма где живели, знају где им је матица — Мађарска, БиХ, Румунија, Албанија; односно, Будимпешта, Сарајево, Букурешт и Тирана. Ово важи за Србију, где нико никоме не оспорава матицу. У Црној Гори изгледа да је другачије. Тамо нико не оспорава Албанцима, на пример, да за своју матицу сматрају Албанију, док се Србима оспорава ако матицом сматрају Србију.

У том смислу, историчар Милош Ковић и дефинише једно од два значења речи „матица“ — као средиште и главно упориште јавног и националног живота. Тако би у случају српског народа његова матица био простор који је главно упориште српског народа и одакле долазе главни ресурси — културни, духовни, економски и војни и данас је то несумњиво Србија.

„Када упоредите Србију са ресурсима којима располаже Република Српска или са ресурсима којима располаже српски народ у Црној Гори, или у Хрватској или у Северној Македонији, несумњиво је да су ресурси Србије најзначајнији. И то је тако од раног средњег века“, каже Ковић.

Друго значење матице, према Ковићу, био би простор одакле смо потекли, а то је простор од реке Дрине, преко Косова, Метохије и данашњих делова Северне Македоније.

„Према студијама Јована Цвијића и његових сарадника, са тог простора долази становништво данашње Србије, источне Шумадије, Поморавља, источне и јужне Србије. Наша друга важна матица је простор Херцеговине и Црне Горе — одатле долази становништво западне Шумадије, западне Србије и јужних делова Подриња. Ово се односи и на Србе северно од Саве и Дунава. Херцеговина као матица и делимично Црна Гора населила је становништво све до Лике, Баније и Кордуна, укључујући и Босну. То је оно што знамо из историје и етнологије. У том смислу, Херцеговина и Црна Гора могу да буду две најзначајније матице српског народа“, истиче он.

Центар српског народа је логичан

Академик Миро Вуксановић наглашава порекло речи матица. Она долази из пчеларства — свака кошница има своју матицу.

„Ту је реч неко узео за име Матице српске и први пут се та реч употребила у њеном називу, па су онда сви словенски народи основали своје матице. Постоји и матична земља, матични народ и тако даље. То означава средиште, центар одакле, да ли духовно, да ли верски или политички, зрачи, што се може сматрати матицом једног простора, земље или народа“, објашњава он.

И Вуксановић и Ковић наглашавају да се средиште матице српског народа померало кроз историју. У време када Срби нису имали државу, средиште матице померало се како се померао центар српске цркве.

„Када се формирала држава Србија и када је Београд постао центар те државе, средиште не само Србије као државе, већ и средиште за све Србе без обзира где живе, логично је постала Србија. За све Србе, и оне који живе у Америци, и оне који живе у Русији, без разлике“, напомиње Вуксановић.

У раном средњем веку, матица српског народа била је Дукља, потом се, у време Немањића, преселила на територију данашње Србије, али и Херцеговине, објашњава Ковић.

„У XIX веку, када постоје две српске државе, Црна Гора и Србија, нема сумње да Србија има много значајније демографске, културне, политичке и економске ресурсе. И то тако остаје до данашњих дана. Данас, ако говоримо о српском свету, врло је лако уочљиво шта би била матица српског народа“, каже Ковић.

Политизација питања матице, према Вуксановићевим речима, не погађа суштину. Србин из Црне Горе може истовремено бити и лојалан грађанин своје државе, а истовремено, према свом осећању, може имати своје средиште, односно матицу према којој се управља.

„То је природно; међутим, код нас има доста неприродних појава“, закључује Вуксановић.