Светска афера: Веза Бајденове саветнице и Израелаца који праве софтвер за шпијунирање по свету

© Фото : PixabayСајбер подаци- илустрација
Сајбер подаци- илустрација - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Пратите нас
Међународна истрага десетак медијских кућа, укључујући Гардијан и Вашингтон пост, дошла је до података да је израелска ИТ компанија НСО „ауторитарним владама“ продавала софтвер који може да служи за хаковање и шпијунирање новинара, опозиционих политичара и друштвених активиста.
Израелска фирма НСО група, за коју се тврди да стоји иза шпијунског софтвера Пегаз који је продавала различитим владама које су га наводно користиле за шпијунирање својих политичких противника, новинара и активиста, у својим активностима ангажовала је и фирму више саветнице америчког председника Џоа Бајдена, Аните Дан, тврди се.

Фирма Бајденове саветнице

Анита Дан је оснивач и партнер у компанији SKDKnickerbocker political consulting, како стоји и на веб сајту компаније. На сајту се наводи и да је радила као главни стратег бившег америчког председника Барака Обаме, као и да тренутно не ради у компанији, али да се њен повратак ускоро очекује.
НСО група, која је у центру хакерског скандала, ангажовала је у пролеће 2019. SKDK да јој помогне у јачању имиџа, тврди се у извештајима агенција Fast Company и The Intercept.

Како је све то повезано са убиством новинара Кашогија

Побољшање имиџа компанији је било потребно након низа оптужби да је софтвер који је развила коришћен у шпијунирању бројних новинара и политичких неистомишљеника широм света. Једна од наводних мета био је и саудијски новинар Џамал Кашоги, који је убијен 2018. у саудијском конзулату у Истанбулу. Америчке обавештајне службе повезале су Кашогијеву смрт са саудијским престолонаследником Мохамедом бин Салманом, што је званични Ријад демантовао.
© AP Photo / Lefteris PitarakisМурал са портретом саудијског новинара Џамала Хашогија у Истанбулу
Мурал са портретом саудијског новинара Џамала Хашогија у Истанбулу - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Мурал са портретом саудијског новинара Џамала Хашогија у Истанбулу
Исте године када је Кашоги убијен, његов пријатељ, саудијски дисидент Омар Абдулазиз поднео је тужбу против НСО тврдећи да је та фирма помогла у шпијунирању Кашогијевог телефона. Тужба је представљала и својеврстан притисак на Израел, који је у то време компанији требало да изда сертификат уз помоћ кога би своје шпијунске системе продавала страним владама. Крајем 2020. израелски суд одбио је да одбаци случај, а Абдулазиз је захтевао 600 000 шекела одштете.
Од тада, покушаји компаније Аните Дан да ојача имиџ НСО медији пажљиво прате, а објављени су у недељу, када је на светлост дана изашла прича о хиљадама људи који су шпијунирани уз помоћ Пегаза.
У низу твитова, новинар Њујорк тајмса Кенет Вогел устврдио је да "неки од приватних послова Аните Дан нису у потпуности у складу да њеним прогресивним осећајима". Он је навео да је НСО плаћала њеној компанији за услуге и у 2019, док је скандал са шпијунским софтвером још увек био у току.
Почетком јула. Анита Дан је изјавила за Политико да "врло брзо" намерава да напусти позицију вишег саветника у Белој кући.

НСО поново у центру скандала

Заједничка истрага 17 медијских организација, укључујући британски Гардијан, амерички Вашингтон пост и француски Монд, открила је да су бројни активисти за људска права, опозициони политичари, адвокати и новинари били жртве хакерских кампања које су покренуле владе њихових земаља користећи систем Пегаз који производи НСО група.
Истрагу под називом "Пројекат Пегаз" водила је француска непрофитна медијска организација "Забрањене приче" - коју финансијски помаже и Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша.
У извештају Гардијана наводи се да је група медија открила листу са више од 50 000 телефонских бројева потенцијалних жртава шпијунске кампање. Систем Пегаз, првобитно намењен за употребу против криминалаца и терориста, коришћен је за шпијунирање телефонских разговора и електронске поште политичких противника.
Група медија закључила је да је најмање десет влада, клијената НСО, користило систем за шпијунирање политичких противника, укључујући Азербејџан, Бахреин, Казахстан, Мексико, Мароко, Руанду, Саудијску Арабију, Мађарску, Индију и Уједињене Арапске Емирате. Највише бројева на анализираној листи, њих 15.000, долази из Мексика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала