Америка није капитулирала, али признаје да не може да сломи Русију: Ко је победио на Северном току 2

© Nord Stream 2Постављање гасовода „Северни ток 2“
Постављање гасовода „Северни ток 2“ - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2021
Пратите нас
Вашингтон и Берлин постигли су договор о изградњи руског гасовода „Северни ток 2“, чиме је окончан вишегодишњи спор између два савезника око овог питања, али полуге притиска на Русију и даље остају, упозоравају руски експерти.
Амерички председник Џо Бајден је фактички признао да је изградњу тог гасовода, који иде од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке, немогуће зауставити, пошто је он 99 одсто завршен.

Победа европских потрошача

Међутим, руски политиколог Александар Шпунт сматра да то не треба схватити као капитулацију Вашингтона и истовремено додаје да су победници тог вишегодишњег спора заправо европски потрошачи, који ће добијати јефтинији гас, и руско-европски односи.
„Значај овог споразума је у ствари веома велик, јер је ово практично прва епизода у дугорочној историји односа Русије са Америком, када је на председничком нивоу званично признато да санкције нису деловале, да нису постигле свој циљ. Ипак, нисам од оних стручњака који ово виде као капитулацију и који сматрају да су коначно истина и разум тријумфовали. Сматрам да је све заправо много скромније. САД не желе да изгубе Немачку, кључног савезника у Европи и стога је, у многим аспектима, ово победа Немачке у овој конфронтацији. Међутим, ово је врло значајна чињеница и за Русију, јер је по први пут на званичном нивоу, на нивоу председника САД, доказано и потврђено да санкције не делују. То је кључни значај овога за Русију, за руску агенду у америчким односима“, каже Шпунт за Спутњик.
Изградња гасовода Северни ток 2 у Лубмину - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2021
Меркелова: Надам се да ЕУ неће морати да уводи санкције Русији због „Северног тока 2“
Најгласнији противници „Северног тока 2“ јесу САД, које желе да потисну Русију са европског тржишта и прогурају свој течни природни гас у Европу и Украјина, која би због тога могла да изгуби важне приходе од транзита гаса. Те земље, као и Пољска и још неке, тврде да је Европа енергетски исувише зависна од Русије и да тај гасовод тобоже угрожава европску енергетску безбедност и стабилност, због чега су Американци годинама покушавали да санкцијама и разним притисцима блокирају „Северни ток 2“, пројекат вредан 11 милијарди долара.
С друге стране, Москва је потврдила статус поузданог партнера у области доставе енергетских ресурса, а Русија и Немачка су више пута истицале да је то економски пројекат који ће Европи, а пре свега Немачкој, обезбедити јефтинији гас.
„Победници заправо нису ни Европа, ни Русија, него руско-европски односи који су успели да се одупру чисто политичком притиску. Апсолутно је јасно да је ту било покушаја нарушавања односа између Европе и Русије. Победници су руско-европски односи који су сачувани, а то ствара врло добру платформу за напредак у успостављању даљих односа“, оцењује Шпунт.

Притисци на Русију ће се наставити

Експерт истиче да одлука о завршетку „Северног тока 2“ не значи да је на ово питање стављена тачка. Пакет америчко-немачких споразума доноси могуће нове притиске на Русију.
Немачка се обавезала да ће предузети „ефикасне мере“ које обухватају и санкције против Русије, ако „Москва буде користила енергенте као геополитичко оружје или почини даље агресивне радње против Украјине“.
Кад је реч о уступцима Украјини, Немачка је пристала да подржи енергетску безбедност Украјине, са циљем заштите од потенцијалног прекида испорука гаса из Русије.
САД и Немачка јединствене су у ставу који је у интересу Украјине и Европе да се транзит гаса кроз Украјину настави и после 2024. године. У складу са тим, Немачка се обавезује да ће користити све расположиве механизме како би обезбедила десетогодишње продужење споразума о транзиту гаса између Украјине и Русије. У ове сврхе ће именовати специјалног изасланика, а преговори о продужењу споразума о транзиту преко Украјине треба да почну најкасније 1. септембра.
Поглед на Кремљ и Храм Василија Блаженог у Москви - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2021
Кремљ: Русија је била и остаје поуздани гарант енергетске безбедности Европе
Немачка се такође обавезује да формира „зелени фонд“ са циљем подршке енергетском сектору Украјине и за почетак ће у њега уплатити 175 милиона долара.
„Мислим да можемо да очекујемо нови талас притиска на Русију 2024. године, када истекне постојећи уговор о испорукама гаса преко Украјине. Тачније, то се може очекивати и раније, пред његов истек. Дакле, санкције постоје и могуће су нове. Као што је познато, Немачка је обећала да ће увести санкције Русији ако Москва, са становишта Вашингтона, буде користила транзит гаса као средство притиска на Украјину“, каже Шпунт.
Експерт напомиње да је приметан број санкција које су Москви наметнули Европа и САД „симболичког карактера“.
„На пример, објављено је да одређене структуре не могу имати активе у САД, а они их никада тамо нису ни имали, нити су то имале у плану. Постоје и друге такве акције које никако не утичу на економску ситуацију у Русији или на ситуацију одређених субјеката“, каже Шпунт.

Европски потрошач добија јефтинији гас

Говорећи о даљем развоју ситуације, политиколог је убеђен да ће притисци на Русију бити настављени, али остаје питање да ли ће оне бити „озбиљније или симболичне“.
„Показаће време. Али то данас не зависи од споразума о ’Северном току‘, гасоводу који ће бити завршен и кроз чије цевоводе ће ускоро потећи гас“, истиче он.
Када буде завршен, „Северни ток 2“ ће се простирати на 1.230 километара од Русије до Немачке, што га чини једним од најдужих гасовода на свету.
„Немачка је у том смислу пре нека врста аватара уједињене Европе, јер ово свакако није немачка тема. Руски гас који ће тећи ’Северним током‘ није руски гас за Немачку, већ је руски гас за Европу. У том смислу, европски потрошач гаса је победио, јер ће имати гас који је јефтинији од америчког течног гаса. Дакле, обичан европски човек је победио, јер ће он имати користи од тога. Друго, од тога је профитирала цела Европа као инфраструктура, јер је се диверсификује канал испоруке“, каже Шпунт.
Како додаје, да нема „Северног тока 2“, тада би енергетска безбедност Европе била мања због чињенице да би било и мање могућности за добијање гаса из различитих извора. У том смислу, Европа је победила, а Немачка је једноставно представљала те европске интересе.
„Ово, у суштини, уопште није немачки пројекат, то је паневропски пројекат“, закључио је Шпунт.
Цеви гасовода Северни ток 2 - Sputnik Србија, 1920, 22.07.2021
Амбасадор Русије у САД: Русија не користи „Северни ток 2“ као инструмент притиска
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала