Откривен скандал: Усташе и нацисте „кријумчаре“ као жртве комунизма

Споменик жртвама комунистичких режима, који се гради у канадској престоници Отави, делимично се финансира и из донација, а према писању канадског портала Си-Би-Си, то су искористиле поједине организације како би „прокријумчариле“ вође нациста као жртве комунизма.

Хуманитарна организација „Почаст слободи“ покренула је онлајн кампању прикупљања донација под називом „Пут ка слободи“ путем продаје „виртуелних цигли“ које се, након куповине, могу посветити наводним жртвама комунизма.

Поједини донатори су, међутим, покушали да „оперу биографију“ познатих фашиста и ратних злочинаца, констатовао је портал и навео пример да је организација, која себе назива „Генерални комитет уједињених Хрвата Канаде“ дала донацију, а „виртуелну циглу“ посветила усташком вођи Анти Павелићу, описујући га само као „доктора права“.

Исто су учинили и са Милетом Будаком, такође некадашњим високорангираним усташом, а за ког су само написали да је „песник“.

Портал додаје да су имена Павелића и Будака накнадно избрисана са сајта „Почаст слободи“, али да је остало име Ивана Оршанића, такође усташе. На списку имена остало је и име Алојзија Степинца.

Слично је учинила и „Лига Украјинаца у Канади“ која је купила пет „виртуелних цигли“ за Романа Шухевича, који је био главнокомандујући Украјинске устаничке армије, чији је циљ био стварање независне украјинске државе и који је на почетку Другог светског рата служио Трећем рајху.

„Ако Канада одаје почаст Анти Павелићу и Роману Шухевичу, онда своја достигнућа из области људских права може да баци на сметлиште“, изјавио је Ефраим Зуроф, директор центра Симон Визентал, који је познат и као „ловац на нацисте“.

Председник организације „Почаст слободи“ Лудвиг Климковски није желео да коментарише појединачна имена која су наведена на сајту, сматрајући то преурањеним јер и његова организација и одељење за канадско наслеђе још увек разматра коначну листу имена која ће се наћи на самом меморијалу.

Према његовим речима, тај процес би требало да буде окончан до децембра.

Портал додаје да је првобитно на „Зиду сећања“ требало да се нађу имена 1.000 жртава комунизма, али да је до краја 2015. године сачињена листа од само око 300 имена.

Одељење за канадско наслеђе ангажовало је историчара са Карлтонског универзитета Мајкла Петруа да прегледа 600 имена која би требало да буду додата.

Петру је на пролеће поднео извештај канадском одељењу у ком је означио имена људи са листе који су сарађивали са нацистима или били повезани са фашистичким организацијама које су биле активне у источној Европи и Балкану током Другог светског рата.

Како је навео, означио је имена особа које се не могу прихватити као жртве комунизма.