Продуценткиња Ада Соломон: Запањује ме политичка коректност, забране су опасне и не штите никог

Све сам више запањена политичком коректношћу која је доведена до крајњих граница. Историја је доказала да је сваки екстрем опасан и чини више штете него што помаже. Ми никога не штитимо стављајући забране на одређене теме или ствари, каже румунска продуценткиња Ада Соломон.

Њој је на Фестивалу европског филма Палић ове године уручена награда „Underground spirit“, која се додељује за изузетан рад на пољу независног филма, као и за јединствен приступ филмском језику и аутентичну ауторску поетику изграђену ван главних токова индустрије.

Ада Соломон и селектор програма „Млади дух Европе” и „Паралеле и судари” на Фестивалу европског филма Палић

© Фото : Ивица Војнић

Због признања које јој је за изузетан рад доделио Фестивал европског филма Палић, каже да се осећа почаствовано и дирнуто.

„Мој однос са овим фестивалом траје већ дуго, будући да је доста мојих филмова овде приказивано, али никад нисам успевала да дођем, све до сада. Први пут сам овде и тек сада разумем зашто је ово место тако посебно“, рекла је лауреаткиња на уручењу награде.

Европска публика препознаје филмове који долазе из Србије

Овој уметници светског гласа српска кинематографија није непозната. „Европска публика препознаје филмове који долази из Србије, Хрватске, Босне или Македоније, јер то и јесу различите кинематографије, али ви заиста можете да функционишете заједно. После свега што вам се десило, успевате да комуницирате и да подржавате једни друге. Због тога мислим да сте сјајни“, каже Ада Соломон, продуценткиња неких од изузетних филмова награђиваних на најпрестижнијим фестивалима, међу којима су „Баксузни крес или луда порнографија” Раду Жудеа (2021. добио Златног медведа у Берлину), „Аферим!”, „Позиција детета”…

Била је задужена за продукцијске услуге за пројекте попут „Тони Ердман” редитељке Марен Аде, који је номинован и за Оскара.

„У одабиру и припреми пројеката успех на фестивалима никада ми није био мотив. Међутим, када долазите из мале земље каква је Румунија, када сте из уске језичке зоне, фестивалски успех је добра референца и прилика да људи из целог света погледају румунски филм, да га преведу и да наша кинематографија добије шансу у односу на кинематографије великих земаља“, истиче Ада и додаје да овај посао пре свега ради из љубави.

„До сада нисам успела да зарадим на филму. Једноставно не умем да направим комерцијално остварење, не умем да профитирам“, признаје наша саговорница.

Интимније на Палићу него у Кану

Нил Јанг, селектор програма „Млади дух Европе” и „Паралеле и судари” на Фестивалу европског филма Палић, у образложењу ове награде је нагласио да је у последњих 25 година само један продуцент одговоран за два добитника Златног медведа на Берлиналу, а то је Ада Соломон.

„Одушевљени смо што смо препознали њена досадашња постигнућа, у ишчекивању деценија филмских посластица које тек предстоје”, казао је Нил Јанг.

На питање шта јој значи ова награда, Ада Соломон каже:

„Морам да кажем да постајем све сентименталнија. Када је мој рад препознат, за мене је велика одговорност и када погледам уназад, последња година била је идеална за анализу рада, успеха, вредности. Схватила сам да не умем да живим сама. Срећна сам што радим у професији која ми омогућава да живим и радим са људима који постају моја породица. Мислим да је најважнија ствар бити окружен људима које волиш, било да су они породица, пријатељи, колеге.“

Према њеном мишљењу, филмски уметници се понекад понашају лицемерно када је реч о великим филмским фестивалима.

„Размишљала сам о томе шта се дешава на Канском фестивалу и то што сам изабрала да уместо у Кану будем на Палићу, одлука је којом се поносим. Овде сам стекла увид у богатство личног контакта са публиком, што је много важније од пословних сусрета на црвеном тепиху“, наглашава она.

Сарадња са Радуом Жудеом од „Лампе са шеширом“ до „Баксузног креса“

Ада Соломон продуцирала је филмове многих румунских и европских редитеља, али најдужу сарадњу има са румунским уметником Радуом Жудеом, са којим је освајала бројне награде.

„Раду Жуде је више од филмског ствараоца. Мислим да је у претходном животу био библиотекар, архивар, енциклопедиста, јер он не престаје да истражује нове ствари, било да су то кинематографија, визуелна уметност, филозофија, психологија, естетика“, сматра лауреаткиња награде „Underground spirit“.

Добитници Златног медведа за најбољи филм, продуценткиња Ада Соломон, редитељ Раду Жуде и главна глумица Катја Паскариу.

© REUTERS / POOL

Према њеним речима, са Жудеом се упознала са снимању америчког мјузикла, док су као продукција сервисирали америчку продукцију у Румунији.

„Предложио је да направимо кратак филм, који је постао и његов и мој први велики успех. Филм се зове ’Лампа са шеширом‘. Обоје смо били на прагу каријере и ослањали смо се једно на друго. Захвална сам му због тога што сам постигла до сада, али такође мислим да сам ја та која је доста допринела да и он данас постане признат редитељ на светском нивоу. Иако сјајно сарађујемо, моја је амбиција да радим и са другим редитељима и да докажем себи да нисам успешна због Радуа, већ да се у саставу моје каријере чују гласови других уметника“, наводи Соломонова.

Њихов последњи филм „Баксузни крес или луда порнографија“ апсурдна је провокација друштва у време пандемије, за које је питање да ли ће преживети чак и када болест буде искорењена. То је сатирична парабола о учитељици којој друштво суди након што њен приватни снимак секса постане виралан. Овде се, пре свега, ради о порнографији на ширем плану, од личних афинитета до порно естетике друштвених медија, због чега ова апсурдна комедија показује другу страну стварности која и није толико смешна.

„Све што мислим о савременом друштву испричано је у том филму. Све сам више запањена политичком коректношћу која је доведена до крајњих граница. Историја је доказала да је сваки екстрем опасан и чини више штете него што помаже. Ми никога не штитимо стављајући забране на одређене теме или ствари. Мислим да можемо заштитити оне до којих нам је стало тако што ћемо објаснити, тако што ћемо отворити дијалог, разговарати о темама, о проблемима, феноменима, а не да лепимо етикете на све што нам се чини штетно. Зато мислим да образовање и култура имају кључну улогу у оплемењивању друштва, у стварању бољег света за све нас“, закључује она.