Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Немачки редитељ Кристијан Пецолд: Капитализам уништава свет, друштво је на великој прекретници

© Фото : Ивица ВојнићКристијан Пецолд
Кристијан Пецолд - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2021
Пратите нас
„Савремено друштво налази се на великој прекретници, што вероватно има везе са крајем капиталистичког уређења. Капитализам уништава свет, а језик којим то описујем потиче из усменог предања. Мој последњи филм ’Ундине‘ настао је из тог осећања, каже за Спутњик немачки редитељ Кристијан Пецолд.
Пецолд је добитник овогодишње награде „Александар Лифка“, коју Фестивал европског филма Палић додељује у категорији иностраних стваралаца. Овај немачки редитељ је за своје прво филмско остварење, „The State I Am In“ (2000), о неколико левичарских терориста, освојио немачку филмску награду и награду за најбољи филм „Hessischer. За филм „Барбара“ (2012) на Берлиналу је освојио награду за најбољу режију.

Приче и бајке настале као резултат кризе

Његово последње остварење „Ундине“ приказано је 2020. на Берлиналу, када је главна глумица Паула Бер добила Сребрног медведа за најбољу женску улогу, а исте године приказан је у главној такмичарској селекцији Фестивала европског филма Палић.
Тај се филм заснива на легенди из немачког предања, а Кристијан Пецолд за Спутњик открива зашто је митолошки образац сместио у причу о савременој жени.
„Приче и бајке које су стварали и записивали немачки романтичари, настале су као резултат кризе. Митови, бајке, фолклор и легенде су језик кризе. Браћа Грим су већину бајки написали после великих цивилних ратова који су за последицу имали глад, као и бројне жртве. Прича о Ундини долази у време када индустријализација мења све и оставља људе без посла, без хране. Ново друштво долази“, најављује Пецолд.

Имена убијених Јевреја уткана у обрисе града

Аутор награђиваних остварења као што су „Духови“, „Барбара“, „Феникс“, „Транзит“ или „Ундине“ често се осврће уназад. Било да ствара филм епохе или прича причу о савременом свету, догађаји из немачке прошлости као сенка прате његове филмове.
„Мој последњи филм који је заснован на историјским чињеницама је ’Феникс‘, чија је радња смештена у Берлин 1945. године. После тог филма обећао сам себи да више никада нећу снимити филм који је смештен у епоху“, признаје Пецолд.
Према његовом мишљењу, када на себи носе костиме из одређеног историјског периода, глумци промене понашање, као да су у позоришту, што редитељу отежава рад.

„Филм треба да одражава садашњи тренутак, али и сећање на историјске догађаје, као што сам на пример урадио у филму ’Транзит‘. Кад шетате Берлином, градом у којем живим, на улици проналазите камене плоче на којима су исписана имена Јевреја који су убијени између 1938. и 1945. године. Данас се у Берлину налазе модерне куће, људи из целог света посећују Берлин, али ту су и ти Јевреји чија су имена уткана у обрисе града. Они ме инспиришу када је реч о филмском стварању“, наводи Пецолд.

Попут радње која је, на прво гледање, неухватљива, и ликови у филмовима Кристијана Пецолда ретко говоре пуну истину о себи. Њихов идентитет се мења у зависности од њихових намера, које су често мотивисане љубављу према другима или променљивим околностима.
Ада Соломон - Sputnik Србија, 1920, 24.07.2021
Продуценткиња Ада Соломон: Запањује ме политичка коректност, забране су опасне и не штите никог
„Већина мојих јунакиња су жене. Када сам имао шест година, моји родитељи су купили кућу у предграђу за коју је моја мајка од првог дана говорила — ово је затвор. Свакога дана је мој отац одлазио на посао, у фабрику, а она је остајала са децом код куће. То за њу није био живот“, прича редитељ.
Он наводи да је много таквих жена из предграђа, са села, које су једноставно нестале.
„Једног јутра, оне се пробуде и више никада не буду оно што су биле. То је промена лика коју желим да покажем“, признаје наш саговорник и додаје да се прича крије у тренутку пре него што оне донесу одлуку и гласно изговоре да више не желе тако да живе.

Лоши романи су добар материјал за филм

Пецолд који је иначе био ученик чувених немачких стваралаца као што су Харун Фароцки и Хартмут Битомски, познат је по томе што се радња многих његових филмова заснива на књижевним делима.
Хичкок је говорио да су само лоши романи материјал за добар филм. Због тога никада не користим романе као сценарио. Роман ’Транзит‘ Ане Шегерс је, на пример, једна од мојих омиљених књига, али када сам одлучио да по њој снимим филм, више је никада нисам прочитао. Мој сценарио нема везе са тим што је написано у роману. Тако се радња књиге дешава у Паризу, а у мом филму већ после два минута јунаци одлазе из Париза. Снимио сам филм по сећању, по сликама које су ми на уму када помислим на ту књигу“, истиче немачки редитељ.
© Фото : Ивица ВојнићКристијан Пецолд
Кристијан Пецолд - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2021
Кристијан Пецолд
Поводом награде „Александар Лифка“ коју су пре њега добили Кен Лоуч, Кен Расел, Јиржи Менцл, наш саговорник каже да је почаствован и да има велику трему. Заједно са славним претходницима, и његово име наћи ће се на биоскопским столицама које ће бити смештене на Палићу и у биоскопу „Александар Лифка“.
„Прошетао сам Палићем и видео сам клупе са њиховим именима. Неки нису више међу живима, неки су још увек ту. Онда сам схватио да ће се и моје име наћи на њима и баш сам се разнежио.“
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала