Хоће ли странке у Србији потписати подршку Републици Српској

Коалиција НАДА, коју чине Покрет обнове Краљевине Србије и Демократска странка Србије, позвала је све странке у Србији да потпишу заједничку декларацију подршке Републици Српској после одлуке високог представника у БиХ Валентина Инцка да наметне закон о забрани негирања геноцида у Сребреници.

Коалиција, коју осим ПОКС и ДСС чини и још 19 удружења грађана, подржава одлуке српских политичких странака Републике Српске, којим су исказали одлучно одбацивање акта високог представника Инцка и започели борбу за очувању пуног капацитета унутрашњег суверенитета Републике Српске, што је, како каже за Спутњик председник ДСС Милош Јовановић, јако важно.

Инцково наметање закона је, додаје он, срамотно и скандалозно и има обрисе тоталитаризма. Тиме је високи представник у БиХ криминализовао сваку дискусију и негирање догађаја у Сребреници који, према Јовановићевим речима, није геноцид.

„Осим што је скандалозна, ова одлука је и врло опасна, зато што подрива саме темеље Републике Српске. Јер, колико год по разним резолуцијама које се доносе по региону причали како се ради о индивидуалној кривици, сâм злочин геноцида је такав да не може бити индивидуалан и такав је да жигоше цео један народ“, објашњава Јовановић за Спутњик.

Прихватање кривице за непостојећи геноцид, према речима нашег саговорника, стога би имало негативне реперкусије по цео српски народ, ма у којој држави живео.

„Ми мислимо да је подједнако важно да Србија пружи пуну подршку, како српском народу у Српској, тако и опстанку Републике Српске и да то учинимо јединствено. Да сви политички актери или највећи број политичких актера стане иза декларације, којом би се та подршка и пружила“, закључује Јовановић.

Подсећамо, високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко донео је одлуку којом, позивајући се на Бонска овлашћења, намеће измене Кривичног закона БиХ, којима се предвиђа кажњавање негирања геноцида и величања ратних злочинаца.

Са друге стране, лидери политичких партија из Републике Српске закључили су да српски представници у институцијама БиХ, односно Председништву, Савету министара и Парламенту БиХ не учествују у доношењу одлука.