Који су највише, а који најмање плаћени послови у Србији

Програмер у Србији у просеку за месец дана заради 168.994 динара, а за једну његову плату запослени у туристичким агенцијама, конобари или текстилци морају да раде скоро пет месеци, показали су подаци Републичког завода за статистику.

ИТ стручњаци су и даље најплаћеније занимање у Србији и једна од свега двадесетак професија које имају примања изнад републичког просека. Сви остали примају мање од 65.025 динара, колико је била просечна плата у мају.

Далеко испред свих, ИТ стручњаци, по званичној статистици, месечно примају 23.000 више од другопласираних, радника ангажованих на експлоатацији сирове нафте и природног гаса, којима на рачуне у просеку леже 144.668 динара.

У врху по примањима и даље су пилоти и контролори лета, са платом од 141.589 динара, колико у просеку добијају запослени у ваздушном саобраћају.

Подаци Републичког завода за статистику показују да се исплати радити и на научно-истраживачким пројектима где се месечно заради око 135.318 динара, пренео је „Блиц“.

Научници тако имају веће плате и од фармацеута који примају 120.874 динара, као и од дуванжија који добијају 106.743. Више од 100.000 динара зараде још само запослени у кинематографији, банкарству и осигурању.

Веће плате од просека, који за мај износи 65.025 динара имају у сектору снабдевања електричном енергијом и гасом (96.623), производњи основних метала (94.248), производњи хемикалија (69.674), производњи рачунара (71.750) и здравству (80.705). Сви остали примају плате испод републичког просека, а међу њима су и запослени у социјалној заштити који добијају око 51.000 динара.

Грађевински радници у просеку раде за 56.408 динара, а агенти и остали запослени у промету некретнина за 60.422 динара.

Мање од њих су плаћени радници у кладионицама и коцкарницама који зарађују 53.232 динара, док поштари и курири у просеку добијају 52.780 динара.

Ко је све на другом крају скале

Када је реч о другом крају скале, где се зарађује мање од републичког просека, ту, на пример спадају трговци, који месечно добијају просечно 45.696 динара. У групу слабије плаћених занимања спадају и текстилци, јер послодавци који се баве производњом одевних предмета раднике плаћају око 40.500 динара.

„Просечна бруто зарада обрачуната за мај 2021. године износила је 89.720 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса износила 65.025 динара. Медијална нето зарада за мај била је 49.869 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа“, објашњавају у Републичком заводу за статистику.

Према њиховим подацима, у Србији пет професија добија плате испод 40.000 динара, што значи да су практично сви осим шефова у тим делатностима на минималцу, који је за мај износио 30.900 динара.

Од свих радника у Србији најмање су плаћени они који раде у делатности припреме и послуживања хране и пића, међу које спадају помоћници кувара и конобари, који у просеку примају 36.107 динара што је скоро упола мање од просечне мајске плате.

Други на листи најслабије плаћених радника су они који се баве услужним делатностима и добијају 36.793 динара.

Запослени у туристичким агенцијама зараде 37.799 динара, а радници ангажовани на пословима прераде дрвета 38.072 динара. Пети на листи најлошије плаћених су мајстори који се баве поправком малих кућних апарата.

Све о домаћој и светској економији

Прочитајте овде