Зашто гори Медитеран

Високе температуре, сушно доба године, јаки ветрови и медитеранска вегетација – комбинација тих фактора проузроковала је велике пожаре који протеклих дана гутају Средоземље. Стручњаци тврде да није у питању ништа чудно и подсећају да су ватрене стихије и претходних година захватале Медитеран, али не искључују могућност да су пожари подметнути.

Ватрена стихија гута Грчку. У недељу је захватила острво Родос, због чега је ангажовано више од 100 ватрогасних возила, три авиона и шест хеликоптера. Становници и посетиоци којима прети пламен су евакуисани. Због пожара је на већем делу острва нестала струја, услуге мобилних оператера су прекинуте, а неки житељи немају пијаћу воду. Ватра и даље није угашена.

Од претпоследње седмице јула, пожари букте и у југозападном делу Сардиније, где је до сада уништено најмање 20.000 хектара шуме, а евакуисано 1.500 људи. Ватра се у четвртак јавила и у Црној Гори, на подгоричком брду Горица, али је убрзо стављена под контролу.

Ватрене стихије на Медитерану

Метеоролог компаније „Ведер ту амбрела“ Ђорђе Ђурић за Спутњик предочава да су пожари уобичајена појава за то подручје Европе у ово доба године, јер тај део Старог континента одликује медитеранска клима, за коју су сушна и врућа лета карактеристична.

„Код њих су зимски месеци кишовитији, док су током летњих месеци, од маја до септембра, изразите суше. Чак и те кише које падну су јако краткотрајне и локалне. Све у свему, сушни део године. Температуре су тада врло високе, углавном преко 30 степени. У унутрашњим пределима неретко прелазе и 40 степени. Све то доводи до велике опасности од озбиљнијих пожара, не само шумских, већ свих пожара на отвореном простору“, појашњава Ђурић.

Високе температуре, сушно доба године, јаки ветрови и медитеранска вегетација су узроци великих пожара у Средоземљу

© AP Photo / Alessandro Tocco/LaPresse via AP

Он истиче да тај део Европе има другачији тип вегетације од континенталног дела. Велике површине су под четинарима и медитеранском вегетацијом која је лако запаљива.

„Ово није једини случај ове године. Ако се вратимо уназад, мање-више не прође лето да тамо не букте шумски пожари, од Шпаније, Португалије до Грчке, Кипра и Турске, укључујући део око Црне Горе и Херцеговине. Тамо су учестали пожари у летњем делу године. Највише су угрожени Португалија, Шпанија, Италија, Грчка, Турска, Кипар и, у нашем подручју, обала Јадрана, Црна Гора, Хрватска и Херцеговина. Често ти пожари буду и подметнути“, објашњава Ђурић.

Врела лета и у северним земљама

Током јула, велики пожари су буктали и у Сибиру и Калифорнији. Ђурић напомиње да они нису повезани с медитеранским ватреним стихијама и открива да Сибир има кратка, али веома топла лета, која трају од јуна до августа.

„Температуре су често изнад 30 степени, неретко достижу и 35 усред Сибира. Вегетацију одликују четинарске шуме. То су огромна пространства четинарских шума, ненасељених места. Често пожар може да настане и од удара грома. То је један од фактора настанка природним путем. Последњих година приметна је учесталост тих пожара у доста севернијим пределима, попут Сибира. Ових дана их имамо и на северу Финске, у Лапонији“, предочава Ђурић.

У Сибиру пожари често настају од удара грома

© Sputnik / Александр Кряжев

/

Уђи у базу фотографија

Што се тиче Калифорније, Ђурић појашњава да су пожари због тамошње климе практично редовна појава током године:

„Код њих чак могу да се десе и у зимском делу године, јер су температуре тамо релативно високе и током зиме. Они су заиста одувек били у опасности од шумских пожара. Код њих је исто проблем што су планински венци прекривени густим четинарским шумама, које су подложне пожарима, поготово што су температуре тамо лети врло високе. Њихова лета су врела и сува, сушнија него на Медитерану“.

Подсетимо, пожари већ данима бесне и у Турској. У укупно 125 пожара погинуло је најмање осморо људи. У међувремену је 117 пожара угашено или стављено под контролу. Одговорност за ватрене стихије наводно је преузела терористичка организација „Деца ватре“. Турски званичници за сада нису коментарисали те наводе.

Прочитајте још: