За фантомског високог представника — фантомски аргументи Запада

Иако Запад упорно тврди да је Кристијан Шмит легално именован, у међународном праву не постоји упориште нити аргументи који би оправдали његов избор. Долазак новог високог представника у БиХ очигледно је игра моћи, али је питање какве ће одлуке он доносити и да ли ће моћи да их спроведе, каже за Спутњик професор међународног права Милош Шолаја.

Првог радног дана у Босни, Кристијану Шмиту стигло је питање члана Председништва БиХ Милорада Додика — на основу чега је именован за Високог представника у БиХ?

Додик жели да види документ којим је предвиђен начин на који је овај немачки политичар постао високи представник, односно доказ да је приликом његовог избора поштовано међународно право и констатује да током избора није поштован Дејтонски споразум, односно Анекс 10 у којем се једино помиње та институција.

Нејасни аргументи Запада

На основу чега је Кристијан Шмит изабран и каквом се логиком у томе водио Запад, питали смо професора међународног права на Универзитету у Бањалуци Милоша Шолају. Он каже да сама институција високог представника у суштини никада није прецизно дефинисана.

Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић на мировним преговорима у бази Рајт Петерсон у Дејтону, Охајо.

© AFP 2023 / JOHN RUTHROFF

„То је прво што би требало урадити, с обзиром да је Дејтонски мировни споразум или званично Општи оквирни споразум за мир коначно и дефинитивно утврђен Резолуцијом 1031 Уједињених нација. Претпоставка је да је Савет безбедности институција која поставља високог представника, који заправо делује у складу са Анексом 10, једним од 11 анекса Дејтонског мировног споразума“, каже Шолаја.

Он додаје да је у међувремену фантомски настала институција која је додатно закомпликовала постављање, али и улогу високог представника у БиХ.

Улога Савета за имплементацију мира

На волшебан начин родио се Савет за имплементацију мира, продукт, како каже, старе, мудре дипломатије Велике Британије, која се око формирања овог Савета ни са ким није консултовала.

Они су једноставно обавестили Савет безбедности да тело функционише, а временом, Савет за имплементацију мира, како каже наш саговорник, ферментирао је у институцију која тобоже управља остваривањем мира у Босни и Херцеговини. Они су и предлагали високог представника.

„Међутим, Савет за имплементацију мира никада није израдио јасније процедуре о томе шта представља, шта су му конкретни циљеви. Постоји општи циљ, али се не зна на који начин ради, нема пословник ни било шта друго, не зна се чак ни да ли одлучује на принципу консензуса. То се никад није десило. Међутим, пошто је Савет безбедности задњи филтер, питање је стигло до њега, али су Русија и Кина предложиле предлог Резолуције о неименовању Кристијана Шмита и уопште затварање Канцеларије високог представника 31. јула наредне године, али то није усвојено“, подсећа овај професор.

Кристијан Шмит

CC BY 2.0 / Flickr/EU2017EE Estonian Presidency /

Шолаја додаје да је постављање новог високог представника у БиХ заправо игра моћи великих сила у којој су Русија и Кина јасно показале свој став, а свакодневно га потврђује и Република Српска, без обзира што Шмит већ седи у Сарајеву.

„Дакле, нити је Шмит добио подршку Савета безбедности, нити је усвојена Резолуција Русије и Кине. Зато је ова ситуација сада једно заиста нелегално, па и нелегитимно стање“, истиче овај професор међународног права. Шолаја додаје да је тешко претпоставити на који ће начин функционисати високи представник, како ће доносити одлуке, какве ће оне бити и како ће бити спроведене.

Шта може Српска

Упитан да ли је игнорисање Кристијана Шмита у Републици Српској најбољи начин протеста против нелегалног и нелегитимног постављања, он каже да је то за сада непознаница, али да ће све бити много јасније када Шмит почне да доноси одлуке.

„Његово игнорисање у формалном, па и у политичком смислу може да не значи ништа, јер институција високог представника је таква да она нема никакве демократске лимите, нити има демократски начин постојања. То је у ствари једна ад хок институција која се поставља на бази ексклузивитета, која даје високом представнику нека врло велика овлашћења, а да он није демократски постављен“, каже Шолаја.

Он на крају разговора за Спутњик подсећа да су 2004. године и Савет Европе и Венецијанска комисија, али и бројни експерти и аналитичари указивали на недемократску позицију Високог представника, те да се он једноставно понаша као протектор и окупатор.