Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Хрватска покренула још четири кривична поступка због злочина над Србима у "Олуји"

© AFP 2021 / DRAGAN MILOVANOVICИзбеглице напуштају Хрватску 1995. године
Избеглице напуштају Хрватску 1995. године  - Sputnik Србија, 1920, 04.08.2021
Пратите нас
У 26 година од акције "Олуја", хрватско правосуђе покренуло је четири кривична поступка за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно девет припадника хрватских војних и полицијских снага, објављено је данас на сајту загребачког Центра за суочавање с прошлошћу "Документа".
У тексту, поводом годишњице "Олује", позивају се надлежне институције у Хрватској да појачају напоре на процесуирању свих починилаца ратних злочина и на јачању сарадње са правосудним телима у региону.
"Документа" наводе да су досадашња суђења резултирала двема осуђујућим пуномоћним пресудама, за злочине у Прокљану и Мандићима, те за злочин у Кијанима код Грачаца.
У два кривична поступка, за злочине у Прокљану и Мандићима, те у Груборима, донете су ослобађајуће пресуде, а један кривични поступак је обустављен у фази истраге (злочин у Рамљанима).
Поред тога, у хрватским државним тужилаштвима евидентирано је 6.390 кривичних пријава за злочине почињене за време и након операције "Олуја", од чега се 439 односе на припаднике хрватских оружаних снага.
По тој статистици, осуђено је 2.380 особа, али јавност никад није била упозната с њиховим именима и делима за која су осуђене. Злочини у Голубићу крај Книна, Мокром Пољу и у Радљевцу нису процесуирани, наводе "Документа".
Како се констатује, у јавности су познати злочини почињени поткрај августа и септембра 1995. у Груборима, Гошићу и Вариводама, но ваља напоменути да су и у другим местима током и непосредно након војно-полицијске акције почињени злочини над српским цивилима, "али и над делом етничких Хрвата, који су живели у заједници са Србима и остали у својим кућама".
У тексту насловљеном са "Непроцесуирани злочини 26 година након војно-полицијске операције "Олуја", истиче се да многи од злочина који су почињени још увек нису истражени нити процесуирани, "што нажалост баца мрљу на читаво хрватско друштво јер нисмо показали довољну политичку зрелост за суочавање с чињеницама из властите прошлости".
"Злочинци који се крију иза националне припадности имају своја имена и презимена, баш као и њихове жртве, које заслужују правду и пијетет. Стога и овог пута позивамо све надлежне институције на појачане напоре на провођењу истражних радњи, процесуирању свих починитеља ратних злочина, као и снажењу регионалне сарадње правосудних тела у поступцима за ратне злочине", истичу "Документа".
У истом тексту, такође, се наводи да су на подручју Далмације и припадници српских војних и паравојних снага починили бројне злочине над цивилима хрватске националности, као и да се у Хрватској током 1992. године склонило за око 800.000 прогнаника и избеглица из Хрватске и БиХ, чији се број до јула 1995. смањио на 400.000, пренео је Танјуг.
У центру "Документа" сматрају да су сви ти разлози су "засигурно придонели одлуци" о покретању "Олује", од 4. до 7. августа 1995.
Хрватска војска, наоружавање - Sputnik Србија, 1920, 05.08.2018
Бомба из Загреба: Хрватска после Олује планирала још бруталнију акцију — „Ватрене кочије“?
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала