Испунићу Лазину жељу, положићу цвеће на гробове хероја Курске битке

Шок, туга, неверица! Отишао је један од највећих — Мирослав Лазански. Наш Лаза. Отишао је на своје последње путовање.

А његово последње руско путовање заувек ћу памтити. Посетили смо Јасну Пољану, место где је рођен и где је више од шест деценија живео и стварао велики руски писац Лав Толстој. Била је његова жеља да то место заједно посетимо. Ту се Лаза поклонио на гробу чувеног писца и на молбу домаћина уписао се у књигу утисака.

Истог дана, посетили смо на кратко и Тулу, град оружара, медењака и самовара.

Купила сам му у Јасној Пољани на поклон тулски „прјаник“ (медењак) са натписом „тулски оружари“. За успомену.

Последњи наш сусрет догодио се дан касније. Тог дана путовао је у Београд, на годишњи одмор. Са тог путовања се више неће вратити у Москву, на своје радно место. Загрлили смо се на растанку, након што смо претходно сковали планове за нова путовања.

Након Волгограда, некадашњег Стаљинграда, Јасне Пољане и Туле, желео је да заједно посетимо Курск, место где се током Другог светског рата одиграла највећа тенковска битка у историји, и Владивосток, седиште руске Пацифичке флоте.

Ту мисију ћу испунити сама. Исто онако како је Лаза испунио жељу свог покојног оца да на Мамајевом кургану у Волгограду положи цвеће на гробове руским јунацима, ја ћу испунити Лазину жељу.