Кад нема тела, нема ни злочина: Потрага за несталима у „Олуји“ све успоренија

Славица, Нена, Мара и Душанка, супруге мушкараца несталих у операцији хрватске војске „Олуја“, заједно са другим породицама пуних 26 година чекају да се пронађу тела њихових мужева и достојно сахране. Процес тражења несталих све је успоренији, а када нема тела, нема ни злочина, поручују из Удружења породица несталих и погинулих „Суза”.

Није се далеко одмакло у процесу ексхумације и идентификације крајишких Срба, а борба породица за истином о судбини њихових чланова несталих у акцији „Олуја“ траје више од четврт века, оцењено је на скупу под називом „’Олуја‘, некажњени злочин — процес тражења несталих све успоренији“.

Кад нема тела, нема ни злочина

„Прошло је већ 26 година. Злочинац је кажњен, али тела и остаци још увек нису пронађени. Ми смо уморни од тражења. Да ли ико за 26 година ишта ради?”, пита кроз сузе Славица Башић, чланица породица несталих лица у „Олуји”, која и данас трага за мужем чији је убица иза решетака, али његово тело још није пронађено.

Председница Удружења породица „Суза“ Драгана Ђукић навела је да државе у региону имају различите погледе на дешавања деведесетих, па док се у Хрватској слави такозвана победа поводом протеривања крајишких Срба са својих огњишта, Крајишници тугују за убијеним члановима породица.

„Борба за истином и правдом предуго траје и плашим се да јој се још не назире крај, јер је процес ексхумације и идентификације у Републици Хрватској од почетка био веома успорен и политизован. Анализе од пре неколико година показују да се годишње у просеку идентификовало између 50 и 60 лица, док прошле године није идентификовано ниједно лице. У Хрватској постоје познате локације гробница, а на хрватском Институту за судску медицину налазе се посмртни остаци 896 тела над којима се годинама не врши идентификација. Изговори за то нечињење су разни и нама нису прихватљиви, јер је потпуно јасно зашто нема добре воље да се све ово реши. Наиме, када нема тела, нема ни злочина”, каже Драгана Ђукић и истиче да су породице уморне од чекања и да их је све теже бодрити да не одустају.

Учесници скупа "Олуја-некажњени злочин, процес тражења несталих све успоренији"

© Sputnik / Сандра Черин

Недовољна сарадња Хрватске и Србије

Према речима чланице Комисије за нестала лица Љиљане Крстић, од 896 посмртних остатака из загребачког Завода за судску медицину, 400 је сигурно српске националности.

„Немогуће је да се не поклапају коштани и крви узорци из базе података и да је то разлог зашто се у Загребу не заврши процес идентификације. Уз све могуће напоре, упућивање бројних захтева и предлога, сарадња са хрватском страном је, нажалост, веома успорена. У Хрватској је регистровано 36 гробних места, ове године ексхумација није било, а идентификована су само два лица. Чињеница је да Хрватска иде само на циљане идентификације”, рекла је Љиљана Крстић и додала да Загреб није хтео да прихвати помоћ Београда ни када им је лабораторија страдала у земљотресу.

Променити начин потраге за несталима

Специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих Веран Матић рекао је да није задовољан ни институцијама у Србији које би требало да проналазе и дају податке о несталима, те да за три године није видео ниједан користан податак који би довео до проналаска несталих са једне или друге стране.

„Апсолутно мора да се промени начин потраге за несталима са обе стране, јер комуникација путем дописа и састанака на којима није било већих искорака није дала резултате. Важно је да обе земље, и Србија и Хрватска, донесу стратешке одлуке како ће се убудуће радити, јер садашњи начин рада од 5 или 10 идентификација годишње неће дати већих помака. То је ново мрцварење и злочин према породицама”, рекао је Матић, уз оцену да наша држава треба да се извини породицама што није ефикаснија у проналажењу несталих.

Према његовим речима, потребан је састанак са представницима Завода за судску медицину, који би прецизно рекли због чега процес иде тако споро.

„У првом плану треба да буде потрага за несталима, а не за злочинцима. Важно је направити и заједничке тимове са Хрватском и укључити међународне институције, попут Међународног комитета Црвеног крста, које могу да помогну да се дође до архива у земљама чији су припадници били на терену током рата”, закључио је Матић.

Према подацима Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, у акцији „Олуја” убијено је и нестало 1.861 лице српске националности, од чега 1.211 српских цивила, међу којима је више од 60 одсто било старије од 60 година, као и 548 жена и дванаесторо деце. Протерано је трајно преко 220.000 Срба, запаљено преко 20.000 српских кућа и објеката, а преко 40.000 станова у својини Срба узурпирано је и никада није враћено.

За масовне ратне злочине почињене у тзв. „Олуји”, у Хрватској је правоснажно данас осуђено само једно лице. Печат на патње породица жртава и прогнаних дао је и Хашки суд за ратне злочине, који је коначном другостепеном пресудом ослободио хрватске генерале за ратне злочине почињене у „Олуји“, иако је првостепеном пресудом осудио Готовину на 24 године затвора, а Маркача на 18, саопштено је из Српске координације.