Трговци подигли цену месу, произвођачи остали кратких рукава

Цена меса у продавницама је ових дана знатно порасла, негде и 45 одсто, али ће од тога користи пре свега имати трговци. Произвођачи стоке ће, судећи по анализама, остати кратких рукава, а с обзиром на сва дешавања на овом тржишту, тешко је прогнозирати како би ствари могле даље да се одвијају.

Све што се дешава у највећој мери је последица пандемије ковида 19, односно свега што је она проузроковала на привредном плану, али и скока цена кукуруза на светској берзи, каже за Спутњик секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић.

Пошто је крајем априла дошло до пада цена меса, сада су оне порасле и то прилично, негде и за 45 одсто.

На питање да ли због најновијег поскупљења могу да буду задовољни произвођачи који су недавно и протестовали због ниске откупне цене стоке која им само прави губитке, био је недвосмислен — макар да су они задовољни. Све анализе које радимо говоре супротно, истиче Будимовић за Спутњик. У овој ситуацији ће на добитку бити трговци који не желе да се одрекну марже, каже он.

Произвођачи и даље кратких рукава

„Иако имамо пад цена живе стоке, односно товљеника и цена је око 155 динара по килограму, дошло је до поскупљења у малопродајним објектима, у трговинским радњама и видимо да су од једног до другог трговачког ланца цене врло различите. Тако имамо да бут кошта од 450 до 550 динара по килограму, што је велика разлика. Квалитетније категорије јунећег меса су неких 700-750 динара, опет зависно од малопродајног објекта и начина на који се он снабдева“, каже наш саговорник.

На питање зашто је сада дошло до поскупљења ако је откупна цена товљеника и даље ниска, он каже да у формирању цене у малопродаји улогу имају произвођач живе стоке, кланичар и трговац. Наш саговорник је, притом, констатовао да је у целој причи добро то да је увоз свињског меса 30 одсто мањи него у исто време прошле године.

Фреквентно у сточарству

Кланичари који немају своју производњу, окренули су се нашим фармерима, а они који имају своје фарме, имају потпуно другачију калкулацију цена. Оно што је факат је да фармери и даље нису задовољни јер су у врло тешком положају, цене компоненти сточне хране које су отишле у вис нису се вратиле на период пре поскупљења и прогнозе су да се неће ни вратити, каже Будимовић. Због свега што се дешава је, како оцењује, тешко извести неки закључак, а поготово каква кретања можемо да очекујемо убудуће.

Свињски бут чија је цена крајем априла са 500 динара за килограм пала на око 450 сада је око 650 динара

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Врло је битно какав ће бити род кукуруза и соје ове године, а прве процене говоре да је нешто мањи за 10 одсто, јер има доста предела, нарочито у Банату, који су погођени климатским условима. Зато ће бити врло фреквентно у сточарству, само да то не буде у негативном смислу“, каже Будимовић.

По његовој оцени, сада је највећи изазов да у оваквим условима максимално очувамо сопствену производњу јер, како каже, ко то буде успео, биће економски независан.

Има ли произвођач рачуницу

Оно што се, међутим, намеће као питање је да ли произвођачи имају рачуницу да у оваквим условима задрже производњу.

„Није лако решити се неких 200, 300, 500 крмача, без обзира колико су они без зараде и на губитку. Последњи је корак када се одлуче да назимице и крмаче шаљу на клање. Надам се да ће и држава помоћи, иако је то већ радила путем робних резерви и да ће што пре Закон о заштити тржишта пољопривредних производа да изнедри решења која ће сачувати нашу сточарску производњу“, нада се секретар Удружења за сточарство у ПКС.

Он истиче да је управо сточарство истинска локомотива пољопривреде. Џаба после и ратарство ако немамо где да га употребимо. После дуго времена, ове године је бављење ратарством било исплативо, али џаба кукуруз, соја и остало, ако се то не провуче кроз примарну производњу, ако немамо коме то да дамо, упозорио је Будимовић.