Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Да ли то Шмит спушта лопту

© Фото : https://www.christian-schmidt.de/3_7_Alle-Bilder.htmlКристијан Шмит, посланик Бундестага који ће заменити Валентина Инцка досадашњег првог човека Канцеларије ОХР у БиХ
Кристијан Шмит, посланик Бундестага који ће заменити Валентина Инцка досадашњег првог човека Канцеларије ОХР у БиХ - Sputnik Србија, 1920, 06.08.2021
Пратите нас
Изјавама, од којих је последња да је спреман на неформални састанак с политичким представницима српског народа, високи представник у БиХ Кристијан Шмит спушта лопту у односу на праксу коју је, различитим интензитетом, током дванаест година свог мандата држао Валентин Инцко. То показује да је могуће доћи до компромиса у БиХ.
Овако последњу изјаву Кристијана Шмита коментарише истраживач мостарског Института за друштвени развој Милан Ситарски.
„Шмит од самог почетка даје прилично компромисне изјаве које се могу превести као пружена рука за разговор, компромис и надајмо се консензус у целој БиХ. Последња изјава је континуитет његове политике и чини ми се да је он врло свестан тога да практично једна трећина БиХ не признаје његов легитимитет, да је у прилично осетљивој, ровитој ситуацији“, објашњава он.
Шмит спушта лопту и пружа руку
Ситарски подсећа и на раније Шмитове изјаве које је дао откако је дошао у БиХ – да би бонска овлашћења користио само у екстремним случајевима, када је угрожен интегритет БиХ, да БиХ никада неће бити централизована земља, да државни ниво власти не треба да угрожава ентитетски или кантонални ниво власти – Шмитова последња изјава на трагу је претходних, сматра Ситарски.
Високи представник у БиХ Кристијан Шмит - Sputnik Србија, 1920, 04.08.2021
Кристијан Шмит: Нисам наиван
Његово је мишљење да се Шмит лагано профилише као човек компромиса који тежи консензусу у БиХ, а како ће актери из Републике Српске реаговати на то, тек ће се видети. За сада, представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик, поставио је два услова за сусрет са Шмитом – први је да сусрет не буде у капацитету високог представника, већ као сусрет са искусним политичарем из Немачке; други услов је да на такав евентуални сусрет не иде сам, него са свим релевантним политичарима из Републике Српске.
„Није нужно да одговор на Шмитову иницијативу буде моменталан. Треба имати у виду да је у БиХ већ почела нека врста изборне кампање, иако су избори тек на јесен 2022. Али мислим да ће његова рука остати да виси у ваздуху, тако да се протоком времена повећавају шансе да једном буде и прихваћена“, каже Ситарски.
Ни Шмит, према његовом мишљењу, неће притискати политичке актере да до сусрета дође што пре. Битно је да је отворио такву могућност – сада све зависи од динамике политичког живота и међустраначких односа у Републици Српској хоће ли и када она бити прихваћена.
Иако би дијалог био неформалан, он би могао да допринесе релаксирању ситуације и лабављењу низа политичких криза које потресају БиХ, што зависи ко у дијалогу учествује – ако се ради о лидерима парламентарних странака, које су заступљене у институцијама чак би и неформални дијалог могао да допринесе нормализацији односа.
„Не би био ни први ни последњи случај у вишестраначким друштвима и државама да лидери странака постигну некакав договор, а касније га чланови њихових странака, а врло често и они сами као посланици, шефови посланичких група и влада, председници парламената, кроз институције операционализују“, објашњава наш саговорник.
Уколико би шефови странака постигли неформални и џентлменски договор, њихови страначки кадрови би га и спровели кроз институције.
Шмит ће се држати плана „Пет плус два“
Мишљење Ситарског не дели бањалучки политиколог Радомир Нешковић, који сматра да ће Шмит спустити лопту око неких неважних ставова и да неће поништити измене кривичног закона БиХ, као и да ће се држати агенде „Пет плус два“. Овај план подразумева прихватљиво и одрживо решење питања расподеле имовине између државе и других нивоа власти; прихватљиво и одрживо решење за војну имовину; потпуну имплементацију Коначне одлуке за Брчко; фискалну одрживост, као и заживљавање владавине права.
Милорад Додик - Sputnik Србија, 1920, 06.08.2021
Додик: Може сусрет са персоном Шмит, али под једним условом
Поред ових, БиХ би пре затварања канцеларије високог представника требало да испуни још два услова – потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, као и добијање позитивне процене ситуације у БиХ од стране Управног одбора Савета за имплементацију мира засновану на пуном поштовању Дејтонског мировног споразума.
Руководство Републике Српске, као и опозиционе партије обавезане су одлуком Скупштине Републике Српске да не признају легитимитет високог представника, напомиње бањалучки политиколог Радомир Нешковић. Међутим, високи представник у лику Кристијана Шмита је политичка реалност и у том смислу наш саговорник очекује да до неке врсте разговора између њега и представника Срба дође.
„Немате шта друго да радите, него да разговарате, било да је неко пријатељ или непријатељ. Мислим да ће до разговора доћи, али у ком формату и када, то нико не зна. Али, до разговора мора доћи да би се садашње стање превазишло, да би се могло функционисати“, сматра Нешковић.
Предност неформалног сусрета, према Нешковићевим речима, лежи у могућности слободнијег разговора, што би био велики добитак за Републику Српску и њене представнике.
„Ту би Шмит био у незгодној ситуацији, јер он тежи да разговара у институционалним оквирима, у Председништву БиХ. Мислим да је то његова агенда, а агенда Републике Српске је да се разговара ван институција, да би се у неформалним разговорима ситуација разлабавила“, сматра он.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала