Нестанак једног природног феномена могао би имати катастрофалне последице по цео свет

Ново истраживање климатских научника показало је да је Голфска струја све слабија и да се већ сада налази на најспоријој тачки у задњих 1.600 година. Анализа указује и на узнемирујућу чињеницу да се струја можда приближава и коначном нестанку.

„У прошлом веку открили смо значајан губитак стабилности Атлантске меридијалне циркулације (АМОЦ), великог система океанских струја, укључујући Голфску струју, која преноси топлу воду из тропских крајева према северу Атлантика“, упозорили су научници.

Иначе, АМОЦ покреће густа, слана морска вода, а топљење слатке воде с ледене плоче Гренланда знатно успорава споменуто струјање.

Урушавање система Голфске струје имало би катастрофалне последице за цели свет — то би преусмерило монсуне према Јужној Америци и Западној Африци и угрозило милијарде људи, узроковало би све веће олује и снижавање температура у Европи, али и повећање нивоа мора на истоку Сједињених Држава. Такође, додатно би биле угрожене амазонска прашума и ледене плоче Антарктика.

Засад је немогуће предвидети када би то могло да се догоди, али су научници једногласни да би такав сценарио требало спречити по сваку цену, објавио је „Гардијан“.

„Знакови дестабилизације који су већ видљиви чине ми се застрашујућим. То је нешто што једноставно не можемо допустити да се догоди. Не зна се који би ниво угљен-диоксида изазвао колапс Голфске струје, али морамо учинити све што можемо да емисије буду што мање. Вероватноћа да ће се догодити овај изузетно лош сценарио повећава се са сваким грамом угљен-диоксида који унесемо у атмосферу“, рекао је Никлас Боерс с потсдамског Института за истраживање утицаја на климу у Немачкој.

Научници већ неко време упозоравају како су климатске промене постале егзистенцијална претња цивилизацији. Друго истраживање недавно је показало да амазонска прашума већ сад емитује више угљен-диоксида него што га апсорбује, а сибирски топлотни талас 2020. довео је до забрињавајућег испуштања метана.

„Ови знакови смањења стабилности АМОЦ-а забрињавају, али још увјек не знамо да ли ће доћи до колапса или колико смо близу тога“, рекао је Дејвид Торнели са лондонског Универзитета, чији је рад показао да је АМОЦ најслабији у последњих 1.600 година, пренео је „Јутарњи лист“.