Почетак рата или још једна рунда сукоба Израела и Ирана

© Sputnik / Ewgeny Odinokov / Уђи у фото-галеријуЗастава Израела
Застава Израела - Sputnik Србија, 1920, 07.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
На дан када је у Техерану инаугурисан нови ирански председник Ебрахим Раиси, министар одбране Израела Бењамин Ганц изјавио је да је та земља спремна да нападне Иран. Питање је да ли је ово уистину најава почетка рата или још једна рунда сукоба на релацији Израел—Иран.
Према речима бившег амбасадора у Египту, новинара Драгана Бисенића, Ганцову изјаву треба посматрати у контексту догађаја који су у последње две недеље обележили атмосферу новог заоштравања између двеју земаља.

Израелске претње Техерану

Прво је, како каже, дроном нападнут нафтни танкер „Мерсер Стрит“ који је у власништву израелске компаније, када су погинуле две особе са румунским и британским држављанством.

„Стејт департмент је саопштио да је уверен да иза овог напада стоји Иран, а исто су учиниле и Румунија и Велика Британија. Америчка страна је навела да наставља да делује са својим партнерима и да разматра будуће кораке у региону, као и одговарајући одговор који би требало да уследи. Затим се пре неколико дана на мети нашао танкер ’Асфалд Принцес‘ који су напале неидентификоване наоружане особе док је пролазио Оманским заливом и преусмериле га да плови ка Ирану. Међутим, сутрадан су се отмичари повукли као да се ништа није догодило. И овај напад је у западним медијима и јавности повезан са Ираном, иако је иранска страна најоштрије одбацила ове наводе и оценила да су стални инциденти са бродовима у Персијском заливу чудни и сумњиви“, објашњава Бисенић.

Истога дана, додаје наш саговорник, из Либана су поново испаљене ракете у правцу Израела, на шта је Израел одговорио ракетним нападом на Либан, првим након седам година.

Да ли је дошао преломни тренутак у односима САД—Иран

„У том контексту долази и изјава израелског министра одбране Бењамина Ганца, који је потврдио да је Израел спреман да нападне Иран, а оцена да се ’стигло до тачке где је војна акција против Ирана неопходна и да свет мора да предузме акцију против Техерана‘, овим догађајима даје додатну интонацију. Међутим, важно је истаћи да је Ганцова изјава коинцидирала са инаугурацијом новог иранског председника Ебрахима Раисија, који се сматра припадником тврде линије у Техерану, па су произраелске струје у Вашингтону и на другим местима искористиле овај моменат да се запитају да ли ово може бити преломни тренутак да Сједињене Америчке Државе промене своју стратегију према Ирану и да се определе за тврд приступ, који би подразумевао и употребу војне силе како би се Иран онемогућио да стигне до нуклеарног наоружања, што Израел заправо види као циљ политике Техерана“, примећује бивши амбасадор.
Према његовом мишљењу, радикалне изјаве са израелске стране представљају вид притиска власти у Израелу да придобију америчку администрацију за своју позицију, која би у неком тренутку укључивала и војну опцију.
„Међутим, Сједињене Америчке Државе се до сада никада нису сагласиле са израелским намерама да војно интервенишу против Ирана, па је готово сасвим извесно да то неће учинити ни садашњи председник Бајден“, уверен је Бисенић.

Размена удараца између Израела и Ирана

Како наводи, иако је у току „размена удараца“ између Израела и Ирана која некада личи на прави рат, сада постоји и неколико нових околности које утичу на односе снага између двеју земаља, али и на цео средњеисточни регион.
„Првенствени утицај у овом тренутку има повлачење САД из Авганистана и најава да ће се до краја године Америка сасвим повући из Ирака. То значи да слаби америчко ангажовање и присуство на Блиском истоку, што психолошки утиче на самопоуздање Ирана и Израела, али у обрнутој сразмери. Иако Израел треба да покаже да америчко присуство није једина опција које га штити, у реалности амерички одлазак слаби израелске позиције. Истовремено, Иран може да стекне утисак да је његова позиција јача како на војном , тако и на дипломатском плану, будући да се, како се сигнализира са више страна, ближи време постизања споразума о иранском нуклеарном програму и повратку САД у њега. Наравно, тај процес праћен је оштријом реториком са израелске стране, која не жели да се тај споразум обнови“, указује Бисенић.
Иако је мишљења да САД неће напустити Израел, Бисенић је склон веровању да би се могли променити начини на који ће Вашингтон подржавати ту земљу.
„То може да укључује присуство мањих, али знатно активнијих јединица у региону, али и снажније операције у такозваној ’сивој зони‘, односно у тајним акцијама против Ирана. У сваком случају, последње поруке из Израела на рачун Техерана можемо посматрати као још једну рунду у иранско-израелском сукобу, а не као увод или назнаке правог рата“, закључује Драган Бисенић за Спутњик.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала