Цене ораница у Војводини приближиле се просеку у Шпанији и Грчкој

Цене пољопривредног земљишта у Јужнобачком округу и даље су највише у Србији. Према најновијим подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), за други квартал ове године, просечна цена хектара у овом делу Војводине била је 11.700 евра што је раст у односу на 10.400 евра, у истом периоду 2020.

Следи Севернобачки округ где су цене биле, у просеку, 9.550 евра, у Севернобанатском 7.600 евра за хектар, у Јужнобанатском износе 7.250, а у средњем Банату 6.900, што је мало скупље него прошле године, али јефтиније него 2019.

Србија и Европска унија

Ипак, у осталим крајевима Србије стање на тржишту ораница није ни приближно оном на северу земље. Цене пољопривредног земљишта у Шумадији, западној, јужној и источној Србији, као и у београдском региону су у стагнацији па и у паду, у последње три године.

У тим крајевима земље просечне цене хектара крећу се од 2.750 евра (у јужној и источној Србији) до 3.700 у београдском региону.

Ови износи за плодну војвођанску земљу све су ближи, ако не и виши, у односу на многе државе Европске уније. Према последњем извештају европске статистике, цене пољопривредног земљишта у државама чланицама знатно се разликују.

Како је недавно објавио портал „Агроклуб”, у Хрватској се и даље могу купити оранице за мање од 4.000 евра по хектару. Просечна цена у тој земљи је 3.395 евра и најнижа је у Европској унији. Наводи се ипак да ће хрватску земљу за две године моћи да купују и странци, због чега цене већ сада почињу да расту. Поједине парцеле коштају 15.000 евра за хектар.

Истовремено, хектар у Холандији, према последњој европској статистици, у просеку кошта готово 70.000 евра. У Италији је 34.156, док је у Словенији већ упола мања цена. Хектар земље у Шпанији и Грчкој креће се у просеку око 12.000 евра, а у Бугарској и Румунији око 5.000. За мање од 4.000 евра земљиште се може купити у Летонији и Естонији, пише Политика.

Ово су просечне цене по државама, док земљиште у неким плодним регионима појединих земаља треба платити и неколико пута више него на нивоу државе, што је случај и у Србији.

Иначе, извештај РГЗ-а показује да је у укупном трговању непокретностима у Србији учешће пољопривредног земљишта било 12 одсто.

Број прометованих непокретности у другом кварталу ове године био је за 87 процената већи у односу на исти квартал 2020. или за 40 у односу тај период 2019. године.

Шта се догодило од 2019. до данас

Трендови учешћа различитих врста непокретности у укупном промету нису се знатније мењали од 2019, наглашава се у закључку.

У другом кварталу 2021. највише је трговано становима, грађевинским земљиштем, стамбеним објектима и пољопривредним земљиштем. Ипак, у укупном промету, учешће пољопривредног земљишта било је у паду за два процента, у односу на исти период претходне године.

Када се упореди исти период 2020. у Нишу је забележено највеће повећање обима промета земљишта – грађевинског за 131 одсто и пољопривредног за 129 процената.

Наглашава се и да су сви показатељи и раст промета били очекивани, због пандемије и околности које су постајале прошле године. Из РГЗ-а подсећају да је друго тромесечје 2020. обележило ванредно стање због ширења ковида 19, када је услед ограничења кретања, током априла, забележен драстичан пад активности на тржишту непокретности.

"Пандемија је знатно утицала на обим промета на тржишту, али не и на уобичајене начине плаћања. У другом кварталу ове године непокретности су у 85 процената промета плаћене готовином, а у свега 15 одсто из кредита. Посматрано по врстама непокретности, готовином се највише плаћало земљиште и то у 99 процената трговања", наводи се у извештају о тржишту непокретностима РГЗ-а.

Прочитајте још: