Изузетна природа и културно наслеђе: Српска лепотица чека значајно међународно признање /фото/

© Tanjug / ALEKSANDAR CIRICЛепоте Старе планине
Лепоте Старе планине - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Пратите нас
Стара планина могла би у наредном периоду да добије престижни статус геопарка, чиме би постала део светске мреже геопаркова — подручја од међународног геолошког значаја и са изузетним природним и културним наслеђем.
Дарко Ђорђевић, из Јавног предузећа „Србијашуме“, Шумског газдинства у Пироту, изјавио је да предстоји попис комплетног геоморфолошког наслеђа Старе планине како би добила статус геопарка, односно како би се припремила номинација.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRICВодопад Тупавица на Старој планини.
Водопад Тупавица на Старој планини - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Водопад Тупавица на Старој планини.
Стара планина је заштићена као парк природе на националном нивоу, а ово је додатни статус који је препознатљив у свету. Издвајају се сви геоморфолошки објекти, водопади, врела, понорнице, локалитети који на себи имају фосиле и прави се опис свих тих локалитета који представљају уједно и туристичку понуда Заштићеног подручја Старе планине“, казао је Ђорђевић.
Парк природе Стара планина представља највеће заштићено подручје у Србији са 114.000 хектара.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRICЛепоте Старе планине.
Лепоте Старе планине - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Лепоте Старе планине.
„Простире се на територијама општина Пирот, Димитровград, Књажевац и Зајечар. Како се сада ради ревизија Парка природе након 10 године, ићи ће предлог Завода за заштиту природе Србије да се повећа та површина тако да ће Стара планина остати највеће заштићено природно добро у Србији“, рекао је Ђорђевић за Танјуг.

Манастири, водопади, вртаче, врела, фосилни остаци

Стара планина је, како је истакао, издвојена не само због бројних биљних и животињских врста, већ и геоморфолошког и културног наслеђа овог подручја.
„Од биљака, ту имамо преко 1.200 врста и подврста, око 190 врста лептира, од чега велики број реликтних, гмизаваца, водоземаца. Ту су и бројни водопади, вртаче, врела, профили са фосилним остацима, затим културно наслеђе, бројни манастири, цркве, сакрални објекти, који се налази на целој површини Парка природе“, навео је Ђорђевић.
У Србији статус геопарка тренутно има једино Ђердапска клисура. Сам концепт геопаркова се појављује почетком овог века када је формирана европска мрежа геопаркова коју си чинили геопаркови у Француској, Шпанији, Грчкој и Немачкој.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRICПоглед на Камено село на Старој планини.
Поглед на Камено село на Старој планини - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Поглед на Камено село на Старој планини.
Четири године касније, уз подршку Унеска, формирана је Унескова глобална мрежа коју чини 140 геопаркова широм света.
Процес одобрења статуса геопарка траје и до две године.
Српски геолози Стару планину сматрају изузетно вредном и због чињенице да су управо на Старој планини водећи српски геолози осамдесетих година прошлог века пронашли фосилне остатке старе око 250 милиона година.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRICСлавињско ждрело на Старој планини.
Славињско ждрело на Старој планини - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Славињско ждрело на Старој планини.
Реч је о остацима текодонтосауруса, а о овом открићу Завод за заштиту природе објавио је и научну студију чији су аутори проф. др Александар Грубић и проф. др Михајло Галечић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала