Млада Рускиња очарана Србијом: Желим да упознам сваку стопу ваше земље

Већ три године учим српски језик на Универзитету Ломоносов, посебно проучавамо српске цркве и манастире, срећна сам што их сада видим уживо, а најсрећнија што могу да се дружим и разговарам са народом у Србији, каже за Спутњик Катарина Титова, Рускиња која је у нашу земљу стигла захваљујући центру Руског географског друштва у Србији.

Овај центар је у сарадњи са централом друштва у Москви организовао седми летњи еколошко-географски камп. У Русији ово дружење студената из неколико земаља називају културно-просветитељским програмом за руску омладину у Србији, јер му је циљ да се млади Руси упознају са што више места, али и историјом наше земље.

После прошлогодишње паузе због пандемије, у Србију је допутовало 16 студената из Руске Федерације, који је ових дана упознају заједно са колегама из Републике Српске. Необичну експедицију чине и други чланови Руског географског друштва у Србији, углавном студенти Географског факултета у Београду.

Катарина Титова је други пут у Србији, претпрошле године обилазила ју је месец дана. Каже, уживала је у лепоти, али јој то није било довољно.

Студенти испред тврђаве Голубачки град

„Долазићу овде поново и поново, најпре због људи, али је и природа Србије невероватна, изузетно лепа. Када бих путовала сама, ови споменици природе не би ми били лако доступни, тешко бих до њих дошла аутобусом, то је много лакше остварити током овог програма. Дошла сам поново јер желим да упознам све делове земље, први пут сам била на северу и у централном делу, а нисам видела Копаоник. Циљ ми је заиста да посетим све, да боље упознам културу.“

Катарина је посебно фасцинирана чињеницом да јој камп пружа могућност да упозна и историју Српске православне цркве и наше духовности. Опчињена је готово свим црквама и манастирима које је видела, а у Србију је стигла са великим предзнањем о њима.

„Видели сам пуно цркава и манастира, Студеницу, Раваницу, Манасију, била сам и у Лазарици у Крушевцу, али то није ни пола онога што је на мојој листи. Ми на факултету, на Ломоносову, проучавамо све значајне цркве и манастире Србије, то нам је обавезни део програма. Желим да их упознам још, српске цркве и манастире о којима сам пуно читала, а нисам их видела, ово је јединствена прилика“, каже Катарина Титова.

Мирољуб Милинчић, директор центра Руског географског друштва у Србији, за Спутњик каже да ће ови млади људи жељни знања за 18 дана прећи готово 4.000 километара.

Посета Заводу за заштиту природе Србије

© Фото : Спутњику уступио Мирољуб Милинчић

„Током ове године наш центар је заправо више био активан у Русији, него у Србији, у априлу смо били суорганизатори великог научног скупа на Краснодарском државном универзитету, а у мају је центар у сарадњи са Универзитетом у Смоленску организовао Шести еколошко-географски камп, од Москве до границе са Белорусијом“, каже Милинчић, кога је због ових активности одликова председник Русије Владимир Путин.

Он додаје да су се студенти из Србије кући вратили очарани лепотама Руске Федерације, али да је ситуација потпуно иста када су у питању студенти из Русије који бораве у Србији, многи се кући врате у сузама, а најчешће дођу поново, па чак и у свом аранжману.

Камп у Србији већ има утврђену маршруту, програм оног што студенти из Руске Федерације морају да виде у Србији примењен је и у јуну ове године, када је Руско географско друштво било домаћин и великој групи бајкера који су моторима стигли из Русије.

„По правилу крећемо из Новог Сада или Београда. У првим данима обилазимо простор Баната, пре свега јужног, затим прелазимо на десну обалу Дунава, водимо их од Рамске тврђаве, преко Голубачке и Голупца, Кладова и Неготина. Са овом групом смо управо прешли тај пут. Сада смо на простору Копаоника, Топлице, јужног Поморавља и Ибра. Након тога идемо у правцу западне Србије, студенти ће видети Златибор и Мокру Гору, боравиће у Андрићграду“, каже вођа екипе и додаје да ће се у Београд вратити преко Бајине Баште да би млади видели западну фасаду Србије, Дрину и Тару.

Учесници кампа у шали кажу да ове године немају такозвану словенску екскурзију. Наиме, придружио им се и један члан Руског географског друштва из Италије. Дијего Занети завршио је Филолошки факултет, учио руски и немачки, а затим прешао на Факултет за међународне односе, недавно је дипломирао.

Дијего Занети, филолог из Италије који се експедицији прикључио захваљујући знању руског језика

© Фото : Спутњику уступио Мирољуб Милинчић

„Стигао сам са североистока Италије, живим у Трсту. Радим за једну компанију углавном послове који се тичу спољне политике и економије Русије. Ова екскурзија је изванредна, посећујемо занимљива места, мислим да је организација у свим сферама, на свим нивоима доста добра, али ово ми није довољно, намеравам да дођем поново, Србија је толико богата; природа, историја, култура, не знам шта је занимљивије. Сигурно ћу доћи поново“, каже Дијего Занети.

Последња два дана боравка у Србији студенти из Руске Федерације боравиће у Београду, како би се упознали са његовим природним, али и историјским и културним знаменитостима.