Велика несташица песка у свету, шта је проблем Србије

CC0 / Pixabay/Rico S. / Багери и грађевинске машине ископавају земљу
Багери и грађевинске машине ископавају земљу - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
За разлику од света коме прети несташица песка неопходног у грађевинској индустрији, Србија га има довољно за своје потребе, али под условом да га рационално експлоатишемо и користимо, каже за Спутњик потпредседник Грађевинске коморе Србије, Горан Родић.
Упозорење Уједињених нација да планети прети несташица песка који се користи у грађевинарству, јер је у протеклих 20 година утростручена његова потрошња услед индустријализације и урбанизације, после најновијих пожара у свету добија додатну димензију.

„Сада ће бити велика несташица тог материјала после ових пожара у појединим земљама јер су изгореле грдне куће и инфраструктура коју треба обнављати. А то су земље које немају довољно природног потенцијала у песку и шљунку“. Тако да ће вероватно бити ангажован и са Балкана део тог материјала. Шљунак и песак ће ићи у те земље, за Грчку“, сматра Родић који напомиње да пустињски песак којим свет обилује не може да се користи у те сврхе.

Грађевински песак недостаје свету

На питање како се занављају песак и шљунак којих има у нашим водама и можемо ли да останемо без њих, наш саговорник истиче да би требало да се држимо правила да колико наноса вода донесе, толико треба и да се користи. Када се оголе шуме, бујице га више нанесу, али се тако и затрпавају језера и реке, па неке због тога и пресуше. Када има доста шуме која је природна брана бујици, онда нанос у мањим количинама иде у реке. Зато Родић подвлачи да увек треба имати меру – да треба користити само онолико колико вода нанесе.
CC0 / Pixabay / Пустињског песка има довољно, али је неупотребљив у грађевинске сврхе
Оаза у пустињи - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Пустињског песка има довољно, али је неупотребљив у грађевинске сврхе
„Моравца“ највише има на ушћу Мораве у Дунав, који је добар јер није масан, чист је, а дунавски песак је масан па добро не пријања и није добар за малтерисање, али јесте за путеве, објашњава потпредседник Грађевинске коморе.
Он, међутим, упозорава на проблем дивље, неконтролисане експлоатације песка и шљунка.
Србија од 2017. године има Правилник о утврђивању плана вађења речних наноса који је донело Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Правилник омогућава давање у закуп државног водног земљишта за вађење речних наноса искључиво на планираним локацијама и у границама дозвољених годишњих количина, али је замах грађевинарства у Србији последњих година, очигледно, учинио своје па проблем са дивљом експоатацијом песка и шљунка, по његовој оцени и даље није решен.

У проблемима због дивље експлоатације

На питање колико је грађевинска активност узлетела он није прецизирао, али је јасан:

„Ако гледамо у односу на пре две-три година, она је малтене дуплирана. Тако је и потрошња репроматеријала далеко већа него што је била. Зато су и неке цене 100 одсто скочиле. Оно што је нас највише забрињавало и увек је тога било, то је неконтролисана експлоатација шљунка и песка, што је довело до тога да се урушавају поједине обалоутврде, где су угрожени чак и мостови на Морави“, каже Родић.

Посебно је скочила потражња за песком, од 2014. године чак пет пута је већа у односу на претходну деценију.
У складу са Планом вађења речних наноса који је донело Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, јавно предузеће „Србијаводе“ расписује јавни позив за прикупљање писмених понуда за закуп водног земљишта које је у државној својини.

Правилник постоји, али…

Водна сагласност за вађење речног наноса издаје се правним лицима или предузетницима, који поседују одговарајуће лиценце за вађење речних наноса, а најдуже за период од годину дана. Ту лиценцу им издаје Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Уколико је пак у питању вађење речних наноса из пловног пута, лиценцу и то на пет година издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
© Depositphotos / KalinovskyСрбија има довољно песка и шљунка за своје потребе у грађевинарству
Зидање - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Србија има довољно песка и шљунка за своје потребе у грађевинарству
Наш саговорник, међутим, упозорава да упркос томе што држава сада расписује лицитацију за вађење шљунка и песка да би спречила дивљу експлоатацију, ње још има и не контролише се.
На томе се, како каже, на црном тржишту енормно зарађује, али вађењем шљунка и песка из река не само да се угрожава животна средина, него и сигурност слива, посебно где су мостови и саобраћајнице.
„Пракса каже да онолико колико вода годишње нанесе толико и треба експлоатисати. Све преко тога доводи до поремећаја екологије, али и сигурности саме реке. Продубљивањем корита реке због експлоатације шљунка и песка ви сте уништили и подземне воде. Људима бунари сада пресушују, немају наводњавање. У моравском сливу живи три милиона људи који су сада угрожени. Зато се залажемо за интегрално уређење моравског слива да би се то спречило. Ако држава под хитно нешто не предузме у врло блиској будућности имаћемо велике проблеме“, потпредседник Грађевинске коморе Србије.

Посао за Србијаводе и надлежно Министарство

Све обалоутврде морају да се преконтролишу, као и насипи који су, како каже, према информацијама Грађевинске коморе, ван контроле, јер инспекције не излазе да виде да ли су угрожени. Те инспекције које су у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, поготово би у светлу климатских промена на то требало да обрате пажњу и добију приоритет, сматра Родић.
На проблеме до којих доводи дивља експлоатација су, како истиче, годинама скретали пажњу Србијаводама.
Данас се на питања Спутњика нису огласили ни из Србијавода, ни у Министарству Пољопривреде, шумарства и водопривреде, где како је речено, због годишњих одмора нису били у прилици да то учине.
О проблему илегалне експлоатације песка и шљунка било је речи и на заседању Скупштине Србије октобра 2018. Године када је указано на то да се на делу леве обале све три Мораве, Саве и Дунава то дешава без икакве контроле, а да су током целе године поднете само четири кривичне пријаве.

Десе се и забране

Маја ове године Републичка водопривредна инспекција није дала сагласност кинеској компанији да експлоатише шљунак из Западне Мораве за потребе градње аутопута Прељина - Пожега. Након изласка на терен и сачињеног налаза инспекцијске контроле, издато је решење којим се кинеским извођачима радова на градњи ауто-пута на траси Прељина - Пожега, забрањује експлоатација речног шљунка из Западне Мораве и налаже враћање корита реке у првобитно стање.
© AFP 2022 / Karim Jaafar Несташица грађевинског песка прети свету јер је због урбанизације потрошња утростручена у последње две деценије
Поглед на Доху, престоницу Катара - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Несташица грађевинског песка прети свету јер је због урбанизације потрошња утростручена у последње две деценије
Такав епилог, макар засада, није имао случај илегалног копања шљунка у Топлици који су пре месец дана пријавили прокупачки еколози, што је у службеној белешци евидентирао и рибочувар.
„На лицу места је затечен багер без видљивих ознака власника, а у дужини од 300 метара десно од обале реке Топлице видљива је свежа експлоатација шљунка којим је битно измењен природни ток реке Топлице. Експлоатација је вршена како у приобаљу, тако и у самом кориту реке“, констатовано је у извештају.
Упућени кажу да је илегално вађење шљунка и песка увек био један од најисплативијих послова, а са растом грађевинских послова, посебно је добио на профитабилности.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала