Уместо станова, пословни хабови: Нова стратегија српских грађевинара

© Служба градског урбанистеЛинијски парк на Дорћолу
Линијски парк на Дорћолу - Sputnik Србија, 1920, 11.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Станоградња у Београду и Србији претходне две године пробија све границе и обара рекорде из златног периода СФРЈ. Само током 2020. године завршено је 25.360 станова, а значајан део од ових инвестиција, на име накнада и такси попунио је републичку и градску касу. Дугорочно гледано, демографски пад утицаће негативно на ову грану економије.
Залет грађевинске индустрије покренуо је и друге гране привреде. Међутим, за неколико година, када се попуне предвиђене локације за изградњу, биће задовољена „глад“ за стамбеним квадратима. Највећи број изграђених квадрата је у Београду, где је реално за неколико година да се преокрене ситуација на тржишту, па да уместо велике потражње буде вишак квадрата.
Наиме, према званичним подацима, прошле године у Београд се доселило 43.428 особа, а одселило 38.652, што је на годишњем нивоу плус од 4.866 људи. Та бројка је недовољна да се попуни празнина између броја умрлих (25.526) и рођених (17.236).
Овај сценарио може имати штетну слику на целу економију. Према речима Марка Стојчића, главног градског урбанисте, Град Београд је пронашао модел како да амортизује пад у приходима, као и да задржи механизацију на градилиштима.

„Ово је историјски тренутак, имамо највећи степен изградње стамбених објеката у историји. То је економски носилац развоја не само Београда, него целе Србије, а престоница чини 41 одсто целе економије државе“, за Спутњик говори Стојчић, указујући на потенцијални проблем у будућности.

„У овом тренутку на тржишту постоји потражња за становима, нарочито за оним јефтинијим. Међутим, због недовољног број становника, станоградња ће се по природи ствари у наредним годинама успорити. У том случају, Град Београд има спремну стратегију за наредне деценије. Следеће године доносимо нови Генерални урбанистички план, који ће ударити темеље развоја престонице до 2041. године“, наводи он.
© Миленко КовачевићТабела: Број завршених станова у Србији (Извор РЗС)
Табела: Број завршених станова у Србији (Извор РЗС) - Sputnik Србија, 1920, 11.08.2021
Табела: Број завршених станова у Србији (Извор РЗС)

Нове зоне где ће стварати интелектуални производи

Према његовим речима, у плану је да се урбано оживи Макишко поље, Блок 18, зона око фабрике ИМТ, као и сама фабрика ИМТ.
„Ту се планира густа изградња и све то ће учинити да имамо јасну слику, да је потребно променити правац од чега ће живети Град Београд у економском смислу“, објашњава Стојчић.
Док се буду те локације попуњавале, престоница планира да празне грађевинске парцеле промене намену — градиће се објекти где ће се стварати интелектуални производи.

„Зидаће се већи број факултета, установа културе. Идеја је када одшколујемо нову интелектуалну елиту, да омогућимо да се изгради велики број пословних хабова, пословних и инжењерских заједница. Са новим, модерним факултетима привлачимо не само студенте из Србије, већ и оне из земаља региона и других удаљених држава“, каже саговорник Спутњика.

Према његовим речима, млади људи када заврше факултете, имаће услове да остану у Београду и стварају интелектуални производ. Нешто слично је претходне деценије урадио Берлин, који је данас лидер у Европи када су интелектуални производи у питању.
„Желимо да спречимо одлазак младих људи. Да би их задржали, Београд правимо хуманијим местом за живот. Изградњом метроа убрзавамо комуникацију, смањујемо број аутомобила. Граде се нови паркови, рекреативне површине, формирамо урбане шуме. Са новим установама културе, живот у великом граду постаје још хуманији“, наводи Стојчић.
© Миленко КовачевићИздате грађевинске дозволе у Србији
Издате грађевинске дозволе у Србији - Sputnik Србија, 1920, 11.08.2021
Издате грађевинске дозволе у Србији

Београд се дели на 11 секундарних центара

План је да Београд буде полицентричан, да има 11 секундарних центара, док ће садашњи центар града остати срце од културно-историјског значаја. Према Стојчићевим речима, да бисмо успели у овој стратегији, неопходно је растеретити саобраћај и смањи притисак на постојећу инфраструктуру. Да би се умањио број аутомобила, почиње изградња две линије метроа.
Од првих конкретних пројеката Град Београд добија „Био кампус“ Биолошког факултета код Торлака. Нове квадрате добијају Географски и Факултет безбедности. У плану је проширење Електротехничког факултета, а градиће се Музичка академија, као и Академија примењених уметности у Карађорђевој. Од објеката културе, зидаће се Градска галерија, Музеј града Београда, а ради се припрема за Филхармонију на Новом Београду и Ђумрукана на обали Саве.

Прошле године продато 39.166 станова

У званичном извештају Републичког геодетског завода прошле године продато је тачно 39.166 станова (новоградња и староградња). Што је око 5,9 одсто мање него 2019. године.
У агенцијама за посредовање у промету некретнина кажу да се тржиште стабилизовало после првог удара короне и да сада постоји интензивна потражња за некретнинама. Томе у прилог иду и повољни кредити.
„За разлику од претходних година, када су купци куповали свој први стан, сада има све више оних који узимају као други, трећи. Tо им је инвестиција, рентирају и од тога имају неку зараду“, наводе у једној престоничкој агенцији.
Прочитајте још:
Експлозија цена станова у Београду
„Када све ово прође, многи ће увидети да су изгубили новац“: Стручњаци о ценама станова у Србији
Дестинација која је привлачна Србима не само због летовања, већ и повољних некретнина
За само један месец: Тржиште некретнина „обрнуло“ пола милијарде евра
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала