Најпрепознатљивије воће Србије нема ко да бере

CC0 / Pixabay / Шљиве
Шљиве - Sputnik Србија, 1920, 15.08.2021
Пратите нас
„Траже се радници за резање засада и брање шљива, у селу Чумић код Крагујевца познатом по воћарској производњи, у околини Тополе, Чачка... Стан и храна обезбеђени. Дневница до 3.000 динара, што је око 70.000 динара у просеку за око месец дана рада”...
Управо тако изгледају огласне стране ових дана, али и вапаји појединих произвођача шљива који тврде да им се често дешава да сезонски радници усред бербе напусте терен, јер немају снаге да издрже темпо и услове рада који су често тешки, због великих врућина. Њихов највећи проблем је што не могу да нађу квалификоване раднике, а посебно резаче воћа, којих иначе нема довољно. Уз то, и пандемија им је помало помрсила конце.
Произвођач Горан Мијаиловић, некадашњи председник Удружења воћара у Чумићу, наглашава да је већ хроничан проблем то што домаћинства која се баве гајењем шљиве немају добре раднике резаче.
„Има их, али недовољно. Када је реч о берачима њих је такође мало. Мада, ове године и није толико страшно, јер је род шљиве подбацио. Тај проблем решава се тако што нека домаћинства имају сталне раднике, али често и сви чланови породице морају да раде у воћњаку. Пошто берба траје током јула и у августу, принуђени су да узимају одморе за бербу, зову пријатеље и комшије у помоћ“, набраја Мијаиловићза Политику.
Наглашава да дневнице нису мале, око 3.000 динара, али да се ради ударнички, од седам до 17 сати, сваког дана, осим када је црвено слово или када пада киша.
© Flickr / Johann DréoРод је ове године смањен за трећину у односу на 2020.
Плод шљиве - Sputnik Србија, 1920, 14.08.2021
Род је ове године смањен за трећину у односу на 2020.
У његовом крају, надомак Крагујевца, махом се гаји шљива, а у многим деловима Шумадије, овогодишњи род знатно је мањи него лане. Највише се гаје чачанска лепотица и стенлејке, али те сорте нису овог лета родиле у свом пуном капацитету.
„За трећину је смањен род у односу на 2020. До тога је дошло јер је био касни мраз, лоши временски услови. Имали смо топлу зиму, све је кренуло, и онда је од мраза све страдало“, додаје Мијаиловић.
Шумадијска шљива се више не извози толико у Русију, већ углавном у земље Европске уније, јер су и тамо воћњаци страдали од мраза. Произвођачи наводе да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршава се берба чачанске лепотице, а за неколико дана, берачи који имају пуне руке посла, прећи ће на сорту стенлеј.
Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, посебно зато што је род лошији, али је она ове године ипак 55 динара по килограму.
„Тренутна откупна цена конзумне шљиве, дакле, воћа које одлази у малопродају, износи 55 динара, а брање шљива за хладњаче и ракију још није почело, јер воћке нису сазреле за прераду. Претходна цена била је 50 динара, за чачанску лепотицу, а откупна цена шљива за прераду биће 35 динара, за џемове 30 и 28 динара за ракију“, открива Мијаиловић, који под воћем има 20 хектара земље.
Иначе, ако се зна да хектар земље минимално изнедри 20 тона шљиве, онда је ове године на сваком хектару родило око седам тона најпрепознатљивијег српског воћа.
Прочитајте још:
Кнедле са шљивама - Sputnik Србија, 1920, 18.06.2021
Српске кнедле са шљивама освојиле Европу
Кукуруз - Sputnik Србија, 1920, 12.08.2021
Суша већ „обрала“ кукуруз, добро је ако задовољимо домаће потребе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала