Ко је политички лидер талибана ког је Америка ослободила пре три године

Абдул Гани Барадар, талибански лидер ослобођен из пакистанског затвора на захтев САД пре мање од три године, појавио се као неприкосновени победник двадесетогодишњег рата.

Док је Маулви Хибатулах Акундзада свеукупни вођа талибана, Барадар је њихов политички поглавар и најјавније лице. Речено је да је у недељу увече кренуо из своје канцеларије у Дохи у Кабул. У телевизијској изјави о паду Кабула рекао је да је прави тест талибана тек почео и да морају служити нацији.

Барадаров повратак на власт оличава неспособност Авганистана да побегне од крвавих окова своје прошлости. Прича о његовом одраслом животу је прича о непрестаном, немилосрдном сукобу у земљи, пише „Гардијан“.

Рођен у провинцији Урузган 1968. године, борио се у авганистанским муџахединима против Совјета 1980 -их. Након што су Руси истерани 1992. године и када је земља запала у грађански рат између супарничких војсковођа, Барадар је у Кандахару поставио медресу са својим бившим командантом и познатим зетом Мохамедом Омаром. Двојица врховних кадија су заједно основали Талибане, покрет који су предводили млади исламски учењаци посвећени верском прочишћењу земље и стварању емирата.

Подстакнути верским жаром, распрострањеном мржњом према војсковођама и значајном подршком пакистанске агенције Интер-сервисез интелиџенс (ИСИ), талибани су 1996. године дошли на власт након низа запањујућих освајања провинцијских престоница које су изненадиле свет. Барадар, Омаров заменик за кога се веровало да је веома ефикасан стратег, био је кључни архитекта тих победа.

Барадар је имао низ војних и административних улога у петогодишњем талибанском режиму, а до тренутка када су га САД и њихови авганистански савезници свргнули, био је заменик министра одбране.

Барадар је имао низ војних и административних улога у петогодишњем талибанском режиму

© REUTERS / Alexander Zemlianichenko

Током двадесетогодишњег талибанског изгнанства Барадар је имао репутацију моћног војсковође и суптилног политичког оператера. Западне дипломате су га сматрале крилом Кета Шуре — талибанског прегруписаног вођства у егзилу (забрањеног у Русији) — која је била најотпорнија контроли ИСИ-ја и најпогоднија за политичке контакте са Кабулом.

Обамина администрација се, међутим, више плашила његове војне експертизе него што се надала његовим наводно умереним склоностима. ЦИА му је ушла у траг у Карачију 2010. године и у фебруару те године убедила ИСИ да га ухапси.

„Заробљавање Барадара је претежно подстакнуто због његове улоге у рату, а не због вероватноће да ће изненада склопити мир“, рекао је бивши званичник. „Чињеница је да су се Пакистанци држали њега све те године добрим делом зато што су то од њих тражиле Сједињене Државе.“

Међутим, 2018. године став Вашингтона се променио и авганистански изасланик Доналда Трампа Залмај Халилзад затражио је од Пакистанаца да ослободе Барадара како би могао да води преговоре у Катару, на основу уверења да ће се задовољити договором о подели власти. „Никада нисам видео било какву стварну поткрепу те тачке, али само је преузела неку врсту митске идеје“, рекао је бивши званичник.

Барадар је потписао Споразум из Дохе са САД у фебруару 2020. године, што је Трампова администрација поздравила као пробој ка миру, а што сада делује само као инсценација ка потпуној победи талибана.

Након договора САД и талибана да се међусобно не боре, требало је да уследе разговори о подели власти између талибана и кабулске владе Ашрафа Ганија. Ти су разговори посрнули уз мали напредак, а сада је јасно да су се Барадар и талибани играли неко време, чекајући да Американци оду и припремајући последњу офанзиву. Барадара је живот научио стрпљењу и поверењу у коначну победу.

Прочитајте још:

Све вести из света

Прочитајте овде