Нова трагедија и хаос: Америка доводи свет у пат позицију

Талибани су преузели власт у Кабулу и најавили да ће ускоро прогласити Исламски Емират Авганистана. Иако британски премијер Борис Џонсон поручује да нико не би требало да билатерално призна талибане на челу авганистанске владе, питање је да ли су Американци довели међународну заједницу у пат позицију и ситуацију да ће то ипак морати да учини?

Према речима бившег југословенског шефа дипломатије и некадашњег амбасадора у Уједињеним нацијама Владислава Јовановића, наглим повлачењем америчких војника остављен је простор за непредвиђене ствари које су се, како видимо, и догодиле. Америка је, каже, свуда где је водила ратове иза себе остављала трагедију и хаос, па у том смислу стање у Авганистану није изненађење.

Америка доводи свет у пат позицију

„Победа талибана је чињеница, а чињенице се у политици вреднују и на крају прихватају. Оне нису никада производ љубави или жељених исхода, али јесу констатација фактичког стања и односа снага у некој земљи или региону. У Авганистану су, на жалост, талибани однели превагу и то не само у војном смислу, већ је то и одраз народног расположења јер су муњевито, за само недељу или две дана, готово без борбе, постали господари Авганистана. Друго је питање хоће ли то неке земље прихватити или не. Многе вероватно неће, али ће реалполитика морати да превлада, а она је супротна ономе што британски премијер Џонсон предлаже, да се талибанска власт игнорише“, примећује Јовановић.

Он напомиње да се још није десило да нико не призна неку власт која је дошла вољом становништва, односно уз прећутни или директни пристанак тамношњег становништва, те да се та чињеница не може игнорисати, чак ни у име демократије.

„Вероватно да ће превладати осећај одговорности за нову стварност у Авганистану, без обзира на то ко је за то крив, мада су Американци и њихови савезници сигурно највише криви. Мораће, дакле, да се констатује реалност и могуће је да ће се успоставити први контакти Уједињених нација са новом влашћу, да то буде основа за постепено или тренутно прихватање нове власти у Авганистану од стране светске заједнице“, оцењује Јовановић.

Неуспешна операција Запада

Дипломата у пензији Зоран Миливојевић верује да запрепашћујућа брзина којом су талибани преузели контролу у Авганистану показује да је досадашњи политички систем у тој земљи био неквалитетан, и да се заснивао искључиво на страној подршци и сили.

„Показало се и да је цела та дводеценијска операција Запада, односно Сједињених Америчких Држава и НАТО-а, била потпуно неуспешна, јер нису тачне оцене да су Американци тамо били само да би спречили тероризам. Те оцене су изнете у функцији ослобађања Америке од одговорности, иако је познато да су они свих ових двадесет година покушавали да тамо успоставе један политички систем. Међутим, још једном видимо да је тај концерт наметања система и стварања демократија неуспешан и то би требало да буде за наук. Када је реч о режиму талибана, мислим да прво треба видети шта ће та власт да каже. Они су у првој поруци рекли да желе мир са својим суседима, па мислим да прво треба видети каква је та власт и шта ће она да донесе“, сматра Миливојевић.

Поводом поруке британског премијера да талибанску власт државе не треба да признају на билатералном нивоу, наш саговорник каже да је неприхватљиво да неко целом свету намеће како треба да се понаша и да је сасвим јасно да, уколико се талибанска власт определи за концепт који би био на линији Исламске државе и радикалног фундаментализма, она не може бити међународно прихваћена.

„Међутим, друга је ствар ако је то власт која има неке елементе шеријатског права, али која не доводи у питање мир, стабилност и безбедност, која хоће и може да сарађује. Питање признања је у надлежности држава и свака ће држава проценити да ли може и у којој мери да сарађује са новим властима у Авганистану. Ми већ видимо да неке друге државе имају другачији приступ од западних земаља и да не напуштају Кабул на начин на који то чине Америка и неке чланице НАТО-а. У сваком случају, сада је време да се тамо успостави мир и стабилност. Што се тиче унутрашњег устројства то је унутрашња ствар, али ће ефекати тог устројства на спољном плану бити критеријум како се према тој власти односити“, сматра Миливојевић.

На питање да ли би га изненадило да Америка, у неком тренутку, призна талибанску власт у Кабулу, наш саговорник каже да то не би искључио.

„Знамо како се рат у Вијетнаму завршио и колико је однео жртава, па су САД и Вијетнам данас у добрим односима. Американци се руководе прагматизмом и искључиво сопственим политичким интересима, а не неким стандардима, нормама или принципима, па уколико би та власт била у функцији њихових интереса не искључујем да их признају, без обзира на све што се десило“, истиче Миливојевић.

Амерички хаос

Хаос који су Американци оставили у Авганистану није једини проблем који су проузроковали. Бивши амбасадор у УН Владислав Јовановић је мишљења да ће Савет безбедности Уједињених нација на дневни ред морати да стави и чињеницу да Америка тражи смештај за своје сараднике који беже из Авганистана.

„Већ се говори о договору са Албанијом и Косовом да они тамо буду смештени, наводно привремено, док Америка њихово питање коначно не реши. Међутим, Резолуција 1244 СБ УН не предвиђа долазак било каквих страних људи на територију Косова, а још мање овлашћује америчку базу Бондстил, која је тамо у оквиру КФОР-а, да буде прихватилиште за разноразне америчке савезнике широм света, да их размештају на Косову на неодређено време, са ко зна каквим могућим последицама. Тако да ће, по мом мишљењу, СБ УН морати и о томе да поразговара“, сматра Владислав Јовановић.

Он подсећа да је Косово, по Резолуцији 1244, формално под суверенитетом Србије и да се она ту мора питати.

„Још више се мора питати Савет безбедности који би морао да прозове Америку за то да не може једнострано, противно духу и слову резолуције да на Косово доводи неке стране држављане, поготово из тако једног осетљивог подручја као што је, до јуче, био Авганистан, јер у овом тренутку нема одговора на питање да ли би неки од тих људи могли бити претња за безбедност“, закључује искусни дипломата за Спутњик.

Централна власт у Кабулу потписала је у недељу капитулацију и мирно предала власт представницима талибана, а председник Ашраф Гани напустио је државу. Овим потезом окончана је двадесетогодишња владавина авганистанске власти, потпомогнуте Сједињеним Америчким Државама.