У игри крупни пројекти: Зашто Кина тражи заједнички језик са талибанима

Кина може одиграти важну улогу у томе да смена власти у Авганистану не изазове већи потрес у региону. Она има стратешке разлоге да са талибанима пронађе заједнички језик, а то су крупни економски пројекти са „Новог пута свиле“. Кинески пројекти су и од великог значаја за Пакистан, што је тренутно изузетно важно и за Заједницу независних држава.

Ово за Спутњик каже историчар и публициста Срђа Трифковић коментаришући смену власти у Авганистану.

Он истиче да је Кина заправо спољна сила која је најзаинтересованија за успостављање модуса вивенди са покретом Талибан (терористичка организација забрањена у Русији), јер има велике, стратешке материјалне инвестиције, пут, пругу и цевовод до Персијског залива.

У игри крупни кинески пројекти

„То је кључни елемент у кинеској стратегији ’Један појас, један пут‘. Истовремено су Кинези и током америчког присуства у протеклих 20 година направили знатне инвестиције у Авганистану, пре свега у рударски сектор, у игри су крупни пројекти. То што су недавно примили талибанску делегацији у Пекингу је такође веома значајно, то значи да пре свега треба рачунати на чисто прагматични фокус на успостављање функционалних односа. Верујем да ће то функционисати, зато што и Пакистан преко своје Војно-обавештајне службе има огроман утицај на талибане.“

Трифковић додаје да је Пакистан кроз године кризе у Авганистану играо двоструку улогу, тајно помагао талибане, макар толико да не буду поражени до краја.

Наш саговорник је уверен да ће у предстојећем периоду талибани наступати умереније, управо по савету својих пакистански пријатеља.

Талибани развијају своју заставу на гувернеровој палати у Газнију на југоистоку Авганистана

© AP Photo / Gulabuddin Amiri

Минимална опасност за ЗНД

С друге стане, очигледно је да две велике силе, Русија и Кина, нису изненађене америчким напуштањем Авганистана. Обе земље имале су недавно и билатералне сусрете са представницима талибана који су путовали у Москву и Пекинг.

Да ли ови сусрети потврђују да је ситуација другачија него пре двадесет година? Трифковић верује да јесте, да, како је назива, бившој совјетској централној Азији, односно Заједници независних држава прети минимална опасност од ширења проблема из Авганистана.

„У самом северном Авганистану постоји једна тампон зона која није савршено лојална талибанима, њихов традиционални бастион, упориште у паштунском југу, у зони Кандахара и Херата, такође, ту су њихови истојезични верници на пакистанској страни границе. Тако да је и за Пакистан од пресудног значаја да задржи кинески фокус на инфраструктуром пројекту луке Гвадар на ’Појасу и путу‘. Подвлачим, они ће утицати на талибане да се уздрже од било каквих потеза који би довели до кинеског преиспитивања инвестиција“, каже Трифковић.

Талибани морају да контролишу „господаре рата“

Он додаје да је самим тим и мања могућност ризика за земље у окружењу које припадају Заједници независних држава.

Иако је, како тврди наш саговорник, кинеско присуство тренутно огроман стабилизујући фактор у Авганистану, велики део посла је и на самим талибанима који ће своје људе морати да држе под контролом.

„Талибани ће сада имати пуне руке посла да са локалним племенским газдама и локалним ’господарима рата‘ успоставе функционални баланс политичких снага. Они сада по први пут контролишу и север земље, што није био случај у октобру 2001. године, када је почела америчка интервенција, али мислим да је сада опасност од домино ефекта који ће се ширити на Таџикистан, Туркменистан или на запад према Ирану или на југ према Пакистану минимална.“

Авганистан, избеглице

© AP Photo / Jafar Khan

Трифковић је за Спутњик коментарисао и спремност Северне Македоније, али и привремених власти у Приштини да приме избеглице из Авганистана. Каже да не треба заборавити да талибани контролишу све граничне прелазе, да неће пустити никога да оде ако није испитан за саучесништво и сарадњу са окупационих снагама.

„Велико је питање колико ће уопште бити авганистански избеглица, процесуирање оних који су већ поднели захтев да се населе у некој од западних земаља ишло је веома споро, очигледно није постојала велика политичка воља да се њима угоди, заправо, да се они спасу. А што се тиче Резолуције 1244 и прихвата на Косову, међународно право је толико пута погажено на Косову и Метохији, у Босни и Херцеговини, уопште широм бивше Југославије, да је малтене трагикомично да се уопште поставља питање на шта имају, а на шта немају право Американци . Они ће урадити оно што могу, уколико им се то допусти“, закључује Трифковић.