Владар ког нису звали „височанство“, већ “чика Пера“: Век од смрти краља Петра I /фото/

У Србији се обележава 100 година од смрти краља Петра I Карађорђевића, владара кога нису ословљавали са „височанство“, већ са “чика Пера“.

Век од смрти краља Петра Првог обележен је државном церемонијом у Цркви светог Ђорђа на Опленцу где су положени венци на његов гроб и одата почаст унуку вожда Карађорђа. Претходно је одржана литургија коју је служио патријарх српски Порфирије.

Краљ Петар I Карађорђевић , ујединитељ српског народа, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, скромности, али и изградње Србије као модерне и моћне државе на Балкану.

Реплике униформи које је носио краљ Петар I Карађорђевић

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Краљ Петар је крунисан 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Од самог почетка своје владавине суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом краљу, убрзо постаје отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Као врховни заповедник војске, Петар I је водио Србију у рат против Турске 1912, а затим и против Бугарске 1913. Велико ратничко искуство, које је Петар у току свог живота стекао, одразило се на војничке успехе српске војске у Балканским ратовима. Величанствене победе у Кумановској бици и на Брегалници, су учврстиле наклоност обичног народа према краљу, а уједињење Рашке области, Косова и Македоније са Србијом, допринеле да Петар у народу понесе назив „краљ Ослободилац“.

Ордење краља Петра I Карађорђевића

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Међутим, управо то присаједињење нових територија Србији, представљало је трн у оку Аустроугарској, која је тражила начин и повод да се обрачуна са земљом која се испречила аустријском ширењу на југ. Повод проналази 1914. године у Сарајевском атентату, након којег објављује рат Србији, чиме је започет Први светски рат.

Краља Петра, који је јуна 1914. године због старости и болести краљевска овлашћења предао свом сину Александру, вест о објави рата Србији затиче у Врњачкој Бањи, одакле одлази на фронт.

Музеј краља Петра I Карађорђевића

© Sputnik / Лола Ђорђевић

После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. У тешким временима која су наступила за Србију и српски народ, краљ Петар се заједно са српском војником и сељаком повлачи преко Албаније. Упркос могућности, да се попут црногорског краља Николе, савезничким бродом евакуише и спасе непосредних тешкоћа, стари краљ Петар остаје уз своју војску и народ.

Сведочанства о херојским борбама српског народа у Првом светском рату, као и верност и оданост старог, болесног краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине. Француски песник Едмон Ростан , надахнут храброшћу краља Петра Првог приликом повлачења кроз Албанију, написао је и објавио песму "Краљ Петрова четири вола", која је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницима.

Кућа краља Петра I Карађорђевића на Сењаку

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Речи краља Петра изговорене пред Колубарску битку, када су Аустријанци дошли до Колубаре, а он са оба своја сина сишао у ров и одржао говор исцрпљеној и уморној војсци, одзвањале су не само у рововима српске војске, већ и изван граница Србије.

Децо моја! Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети! Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, oдбранимо или погинемо! Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам. Остали, напред!

Речи старог краља учиниле су оно што је изгледало немогуће. Клонули и изнемогли ратници, као препорођени, кренули су у још једну, одлучујућу, победоносну битку.

Монументална улазна капија Музеја краља Петра I Карађорђевића чији је портал израђен по узору на портале дворског комплекса на Теразијама

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Тешко запаљење плућа, које је наизглед успео да залечи, било је последња битка коју је остарели краљ водио, али у којој није победио. У приземном салону куће трговца Ђорђа Павловића на Сењаку , 16. августа 1921. године престало је да куца срце „Чика Пере“.

Сахрањен је у срцу Шумадије у својој задужбини на Опленцу где и данас почива.

Оргинално степениште из времена када је у кући трговца Ђорђа Павловића живео краљ Петар I Карађорђевић

© Sputnik / Лола Ђорђевић