Зашто се банкама и Вол стриту не свиђа дигитални долар

Усред растуће глобалне економске дигитализације монетарни систем Вашингтона је у неким случајевима застарео и с друштвом крајње подељеним у мишљењима о томе шта би било најприкладније за будућност земље.

Федералне резерве безусловно подржавају предлог за стварање дигиталног долара, јер сматрају да је ово нужна модернизација америчког система, али Вол Стрит страхује од утицаја такве промене у инвестиционој рутини; опозиција коју дели банкарски систем, с банкарима који се боје губитака на тржишту зајмова, јер ће људи моћи да узимају дигитални новац директно из Резерви.

Глобална дигитализација валута процес је који брзо напредује широм света, а неколико земаља ствара дигиталне верзије својих валута као начин да се надмећу с растом приватних валута и боље задовоље захтеве све виралније економије. Тај се процес посебно убрзао након почетка пандемије корона вируса.

У том истом раздобљу идеја о дигиталном долару почела је добијати власт у Вашингтону – углавном као начин да се омогући спор за економску хегемонију с Кином, чија је монетарна дигитализација врло напредна, преноси Банкар.ме.

Будући да је амерички долар најчешће коришћена валута у међународној трговини, овакав се пројект очекивао, али отпор неких сектора остаје снажан. Средином јула је одржано конгресно саслушање на којем је Џером Пауел, челник Федералних резерви, бранио пројекат, истичући да ће стварање дигиталног долара елиминисати потребу за коришћењем криптовалута и ”стабилних кованица” (криптовалута с вредношћу утврђеном стабилном имовином) у трансакцијама.

Истом је приликом Пауел је најавио да ће у септембру бити објављен извештај који садржи главне детаље пројекта, резимирајући ризике и користи и започињући јавне консултације и расправе у Конгресу.

Влада настоји да подржи било који предлог у том погледу јер, осим економске вредности, постоји и пораст америчке пројекције моћи. С напретком дигиталне економије и с потешкоћама које представљају криптовалуте, дигитални долар био би користан алат за очување економске и монетарне доминације САД, што је тачка снажног геополитичког интереса. Међутим, с обзиром на инвестициони сектор, перспективе су различите.

Банке се боје централне тачке, могућности да се људи директно обраћају Резервама, како би добили дигиталну валуту, што би традиционалним америчким банкама донело губитке. Несумњиво су приватне банке оне које највише профитирају од статуса кво, а свака промена могла би донети нестабилност у банкарски сектор.

Ипак, постоји велики страх од могућности сигурносне нестабилности у трансакцијама, генерисаним сајбер-нападима – који су све чешћи у целом свету.

На Вол Стриту на страхове од дигиталног долара утичу и банке које упозоравају да ће се, како се Федералне резерве почињу мешати у улогу приватних институција, зајмови поскупети, што ће наштетити инвеститорима на тржишту деоница – што зависи од кредита банака и њихове способности управљања својим активностима.

Занимљиво је приметити колико су аргументи обе стране у овом спору кохерентни. Заправо, иницијатива Федералних резерви омогућује стварање система с већим учешћем државе на кредитном тржишту, а то би имало утицаја на целокупну америчку економију.

И у истом су смислу такве промене и прилагођавања нужна ако САД планирају да гарантују своју хегемонију у све "дигиталнијем" свету, усред оштрог трговинског рата с Кином. У сваком случају, то ће имати утицаја, како на економију, тако и на америчку глобалну пројекцију моћи.

Банке раде из конзервативне перспективе, покушавајући да одрже активан систем који је највише фаворизовао раст ових институција у историји: финансијски капитализам.

Економска дигитализација под руководством Централне банке изгледа као катастрофа за стари финансијски систем који је банкама осигуравао добит и раст у пословању на берзи. Међутим, ове су промене неизбежне и већ су одлагане годинама.

Финансијски капитализам већ је дуго у кризи и од 2008. године угрожава се његово само постојање. Пандемија је само консолидовала дуги процес структурних промена у светском економском поретку, убрзавајући дигитализацију економије и кризу тренутног финансијског система – који постаје застарио.

Ово није крај моћи банака, само изазов, јер ће морати да створи нове начине финансирања зајмова. Раздобље прилагођавања новом систему биће споро и донеће губитке, што ће неке институције довести до банкрота. Међутим, ово је централна тачка америчке историје, у којој САД морају бирати између очувања комерцијалне превласти долара или одржавања моћи банака, прихватајући да Вашингтон губи економски и политички утицај у свету.

Прочитајте још: