Колику температуру може да поднесе људско тело?

© Sputnik / Лола ЂорђевићОсвежење у фонтани
Освежење у фонтани - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Жарке летње температуре какве владају ових дана изразито су непријатне и права је срећа што током године постоји само ограничен број дана са оваквим, екстремним температурама.
Још од студије НАСА из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50%, људи могу да бораве неограничено дуго.
Но, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тело може да поднесе?
Упркос бројним махом војним истраживањима, на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора. Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина одевања, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И пре свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, где је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени, преноси Наука кроз приче.
Како би одржао телесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа пре свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мере термометри.
Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и наш Републичко-хидрометеоролошки завод. У Канади је још од 1965. у употреби такозвана скала Хјумидекс, док се данас ваши телефони ослањају на скалу Рил фил компаније "Аку ведер".
Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбежно следи топлотни удар. Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лекови, алкохол, старост, али и друге околности.
Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике бележе да су честе жртве топлоте деца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима. Топлотни удар је екстремно стање термичког стреса и доводи до раста телесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба бринути све док се борави у проветреним, вештачки расхлађеним просторијама, узима довољно течности и избегава директно излагање сунцу у најтоплијем делу дана.
Прочитајте још:
Нуклеарна експлозија - Sputnik Србија, 1920, 21.05.2021
Прва нуклеарна експлозија створила „немогуће кристале“
Климатске промене - Sputnik Србија, 1920, 02.08.2020
Лоша вест за природу: Атмосфера је наелектрисана
Вентилатор - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2021
Мали трикови: Како расхладити просторију без клима-уређаја
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала