Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Поуке Августовског пуча без ког се не може схватити савремена Русија /видео, фото/

© Sputnik / Dmitryi DonskoyАнтологијска фотографија - Борис Јељцин на тенку за време Августовског пуча
Антологијска фотографија - Борис Јељцин на тенку за време Августовског пуча - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Пратите нас
Катастрофалне су последице авантуре организатора Августовског пуча 1991, који сносе одговорност за распад Совјетског Савеза, оценио је бивши председник СССР Михаил Горбачов поводом 30. годишњице акције Државног комитета за ванредне ситуације. Историчари сматрају да је пуч доказ да је опасан сваки политички авантуризам, ма какве биле његове побуде.
Покушај државног удара извели су од 19—21. августа 1991. чврсторукаши у совјетској власти у настојању да спрече потписивање Савезног уговора, који је предвиђао већу децентрализацију савезне државе. Пуч је завршен њиховим хапшењем, а на челу отпора заговорницима био је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је мобилисао снаге, увео полицијски час и преузео команду над оружаним снагама. Иако је пуч пропао уз повратак Горбачова на власт, сматра се да је за последицу имао дефинитивно дискредитовање савезних органа власти и КПСС-а и као резултат тога дезинтеграцију Совјетског Савеза.

Поуке пуча и даље актуелне

Лекције пуча су и даље актуелне, а демократски пут развоја је једини исправан за Русију, каже поводом годишњице Горбачов.
Историчар Максим Артемјев, аутор књиге „Августовски пуч“, истиче да сагледавајући даљи ток историје 30 година од пуча, људи више не виде тај покушај државног удара као емоционално обојену епизоду у историји, него или као трагичан догађај, или као нешто неразумљиво и заборављено, неактуелно и незанимљиво.
Историчар Александар Шубин, сарадник Центра за историју Русије, Украјине и Белорусије Института опште историје РАН и аутор књиге „Парадокси перестројке. Пропуштена шанса СССР“, слаже се да су и пуч и његов крах заиста једна од кључних епизода историје перестројке.
„Сама перестројка је догађај добро познат у свету: то нису само реформе Горбачова, него у суштини права револуција у којој су учествовали милиони људи који су тада имали активну грађанску позицију. Развој те револуције до 1991. довео је до тога да је с једне стране у Совјетском Савезу комунистички режим већ фактички престао да постоји: људи на власти могли су да имају различито идејно усмерење и партијску припадност. Али с друге стране није било јасно чиме ће бити замењене старе институције централизованог управљања економијом и целокупним совјетским простором“, објашњава Шубин.

Преломни тренутак

Како каже, већина грађана СССР је сматрала да ће та земља и даље постојати и заложили су се за то и на референдуму у марту 1991, али је значајан део становника Прибалтика, Молдавије, Закавказја, Средње Азије сматрао да могу живети одвојено.
„У таквој ситуацији Августовски пуч и његов пораз били су управо преломни тренутак кад су преко ноћи пукле везивне структуре Совјетског Савеза. Повод за пуч била је перспектива потписивања Савезног уговора који је требало да сачува Совјетски Савез, али уз услов веома широке аутономије република које би у њему остале, укључујући Белорусију и Украјину“, образлаже Шубин.
Михаил Горбачов - Sputnik Србија, 1920, 11.01.2021
Горбачов за Спутњик: Да смо могли да сачувамо СССР све би било боље
Подсећајући да су организатори пуча желели да задрже већу надлежност савезне државе, овај историчар констатује да је Августовски пуч био авантура чији је задатак био да спречи потписивање Савезног уговора, а довео је до колапса савезног центра.
„У томе је свакако важан историјски значај Августовског пуча, који је дао старт за одбројавање до распада Совјетског Савеза. Савезни уговор није предвиђао такав распад. Зато је тај важан догађај наравно веома тужан за оне који су желели очување СССР као централизоване државе, као и за многе људе демократских уверења који су жалили због распада Савеза“, наводи Шубин.

„Декабристи“ или присталице тоталитаризма

Међутим, тај догађај је, додаје наш саговорник, био радосна прекретница за оне који су сматрали да је независност Украјине и Белорусије сјајна ствар.
© Sputnik / Игорь МихалевАвгустовски пуч у Совјетском Савезу 1991.
Августовски пуч у Совјетском Савезу 1991.  - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Августовски пуч у Совјетском Савезу 1991.
„Јасно је данас да је таквих, бар у Украјини, већина. Зато је то веома важан догађај, али се однос према њему променио на различите начине. Људи који осећају носталгију за СССР, данас чак саосећају с учесницима пуча. Признајући да је њихова тактика била лоша, доживљавају их као својеврсне декабристе који су се борили за добар циљ, али нису успели. Други пак у августовском пучу виде злослутну перспективу тоталитарног реванша. Али је у оба случаја на делу идеолошко упрошћавање. Сви иницијатори Августовског пуча били су пулени Горбачова и нису намеравали да васпоставе чврсту диктатуру. Они су плашили демократе, покушавајући да се изборе за уступке. А демократе које су схватиле да их само плаше, реаговале су одлучно и успеле су да ситуацију окрену у своју корист“, описује ситуацију историчар.

Недопустив политички авантуризам

Максим Артемјев сматра да распад СССР није зависио од Августовског пуча који је организован како би се спречило потписивање Савезног уговора, јер је он , како каже, фактички означавао распад СССР — није потписивало шест од 15 република, а Украјина није могла да одлучи да ли да потпише нацрт уговора који би СССР претворио у лабаву конфедерацију с нејасним правилима игре.
„Да је договор потписан, верујем да би се Савез и раније распао, а не 25. септембра кад се то десило. Августовски пуч зато ништа није убрзао, али је дао лидерима република морално право да се понашају активније према изласку из СССР“, уверен је Артемјев.
Шубин на крају из тог историјског догађаја извлачи две поуке:

„Недопустив је политички авантуризам, чак и да има неке племените циљеве. Друга важна поука је да се ауторитаризму може супротставити талас народног негодовања, неочекиван за оне у чијим је рукама сила. Улога народних маса се понекад не узима у обзир, а не би требало. Обе те поуке, по мом мишљењу, нису довољно схваћене на постсовјетском простору.“

Александар Шубин, шеф Центра за историју Русије, Украјине и Белорусије Института опште историје РАН - Sputnik Србија
Александар Шубин
Историчар
За оне који проучавају историју Русије и СССР, додаје Артемјев, Августовски пуч је важна епизода, јер без тога је немогуће схватити даљу историју Русије и разумети како се она данас нашла тамо где јесте.
Председник РСФСР Борис Јељцин, председник Белорусије Станислав Шушкевич и председник Украјине Леонид Кравчук на потписивању Споразума о стварању Заједнице Независних Држава 8. децембра 1991. - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2019
Бивши украјински председник: Грађани 1991. године желели савез са Русијом
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала